Pola rate za kredit
#3029 od 18.07.2017 : Svaštara
Dana su me zvali iz banke:
• Debeli, izlazi iz te pekare, već si pojeo pola rate za kredit!
Slučajan izbor iz VICOTEKE
#119 od 15.03.2013 : Lala i Sosa
Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita:
• Lalo, jesu li ti krastavci veliki?
A Lala odgovara:
• Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.
#487 od 19.09.2014 : Crni humor
Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.
#1181 od 30.01.2015 : Kompjuteraši
Ulazi programer u crkvu i pita popa:
• Pope, ima li ovde wiFi?
Pop zakoluta očima i izusti:
• Bože pomozi!
Programer će na to:
• A je l' to korisničko ime ili lozinka?
#2919 od 13.01.2017 : Pitalice
Koje ptice prenose pričiji grip?
• Divlja ševa, sa patke na gusku!
#2846 od 13.11.2016 : Doktori
Doktori u viziti. Prolazeći pored kreveta jednog starijeg pacijenta, glavni doktor upita nadležnu sestru:
• Kako nam je danas deda Đuro?
• Bolje, jutros je progovorio - odgovori ona.
• Šta je rekao?
• Rekao je da mu nije dobro!
#45 od 11.03.2013 : Lala i Sosa
Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!
#2817 od 25.10.2016 : Aforizmi i grafiti
Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!
#2909 od 04.01.2017 : Cigani
Unuk u poseti kod babe:
• Bako, ima li kod tebe WiFi?
• More, ima da jedeš to što ima, nemoj da mi tu izvoljevaš!
#3238 od 17.04.2018 : Životinje
Igrali insekti košarku protiv lava, žirafe, lisice i vuka. Insekti spori i ne postižu nijedan koš, a žirafa ih samo preskače i zakucava za svoj tim. Prođe prvo poluvreme, insekti gube 80:0. U drugom pouvremenu ulazi stonoga. Spretna, sa svojim silnim nogama, brzo se penje na glavu žirafe i zabija poene neverovatnom brzinom. Utakmica se završi pobedom insekata. Pita trener stonogu:
• Super igraš, najbolja si, nego, ... šta si radila celo prvo poluvreme?
• Obuvala patike u svlačionici.
#3329 od 11.04.2019 : Svaštara
Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...