Kad nešto zabrljam, ja to i popravim

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita: • Šta je majstore, opet si nešto zabrljao? Majstor mu odbrusi: • Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke. • Fato, jesi ti ljubavi moja? • Jesam, jedini moj, ko je to?

Momak kaže devojci: • Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana. • Što, je l` sam ti mnogo lepa? • Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Pita Fata Muju: • Mujo, gde su Alpi? Mujo će zbunjeno: • Alpi? Ne znam Fato, pa ti si zadnja spremala sobu.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana: • Ko je ono na ostrvu? • Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Ide zec šumom i vidi da svi odjednom beže, pa zaustavi malog miša i upita ga: • Je li, mišu, što svi beže? A miš će njemu: • Lav je provalio da ga lavica vara, pa beže svi sumnjivi!

Došao mladi bračni par kod doktora: • Doktore, sve smo pokušali, ali i dalje ne možemo imati decu! • Momci, da li vi to mene zajebavate?

Igraju dve babe košarku, pa će jedna: • Faauuul! Druga će: • Šta je sad? Ponovo će prva: • Stala si mi na sisu!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...