VICOTEKA

Perica priča Stevici:
• Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno!
• Sa neba? - iznenadi se Stevica.
• Ma, jok bre, ... sa babe ...

Novi mladi policajac otišao u patrolu sa starijim kolegom. Tada su preko radija dobili obaveštenje da se veća grupa ljudi okupila na ulici blizu njih. Želeći da se dokaže, početnik je zamolio kolegu da mu prepusti slučaj i kada su se dovezli do ljudi, izašao iz kola i autoritativno viknuo:
• Razilazite se!
Niko se nije ni pomerio, samo su ga začuđeno gledali. Razjaren, policajac još jače povika:
• Razlaz, kad kažem! Ovaj skup nije dozvoljen!
Grupa je počela da se smanjuje, neki su ga uvređeno pogledali, a policajac, sav važan pita starijeg kolegu:
• Šta kažeš, kako sam odradio stvar?
• Nije loše za početak - kaže mu kolega - obzirom da je ovo bila autobuska stanica.

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

• Recite mi, da li gajite emocije?
• Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Pozove đavo svetog Petra i kaže mu:
• Ej, Pero, da li bi mogli moji iz pakla da odigraju fudbalsku utakmicu protiv tvojih iz raja?
Sveti Petar odgovori oduševljeno:
• Kako da ne, samo da znaš da nećete pobediti pošto su kod mene svi najbolji svetski fudbaleri.
Na to će đavo:
• Možda, Pero, ali kod mene su najbolje sudije!

Žena se vratila iz šopinga i zatekla muža u krevetu sa ljupkom mladom ženom. Upravo kada se spremala da osuje paljbu po njemu, on joj reče:
• Možda Te zanima, kako je uopšte došlo do toga? Vozeći se autoputom ka kući, ugledao sam mladu devojku, koja je izgledala umorna i zamazana. Dovezao sam je kući i dao nešto da pojede, tačnije juneći odrezak, koji si Ti zaboravila u frižideru. Pošto je bila bosonoga, dao sam joj one cipele, koje si Ti odbacila, jer su izašle iz mode. Bilo joj je hladno, pa sam joj dao Tvoju jaknu, što sam Ti kupio za rođendan, ali koju Ti nisi nosila zbog boje. Pantalone su joj bile poderane, pa sam joj dao Tvoje, znaš one farmerke, koje su Tebi bile male, ali njoj su perfektno stajale. Kad je odlazila, upitala me:
• Da li ima još nesto, što Vaša žena više ne upotrebljava?!

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Kupio Mujo auto, pa rešio da se provoza. Međutim, taman što je krenuo, pukne mu guma. Mujo odluči da je zameni, pa okrene auto na krov. Naiđe putem Haso, pa upita Muju:
• Šta to radiš, bolan?
• Menjam gumu!
• Pa, ne radi se to tako - kaže Haso.
Mujo će na to:
• Ti ćeš da mi kažeš! Ja vozio bicikl celog života!

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.