VICOTEKA

Perica priča Stevici:
• Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno!
• Sa neba? - iznenadi se Stevica.
• Ma, jok bre, ... sa babe ...

Prodajem u pola cene kompletnu opremu za pecanje, najnovije mašinice i štapove, gumeni čamac i vanbrodski motor.
Telefon: 11111111. Ako se javi muški glas, kažite da ste pogrešili broj.

Zašto svatovi trube kada su u koloni:
• Da svi vide budalu koja se ženi!

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja:
• Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest.
• Daj prvo dobru.
• Dobili smo popust u auto servisu ...

• Sine, slobodno izađi iz sobe, nismo te videli tri dana od kad ti je bio rođendan.
• Ne dam pare!

Tepa Mujo Fati:
• Lepa si kao srna ... ili kako se već zove ona životinja sa surlom ...

Perica pita oca:
• Tata, šta je to kupleraj?
Otac mu opali šamar i vikne:
• Marš tamo, balavče jedan! Ne mešaj se u politiku!

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Putuje Lala vozom. Uđe u kupe u kome je samo jedna lepa devojka koja, zaneta čitanjem neke knjige, ne obraća pažnju na pridošlog putnika. Posle pola sata vožnje, ne skidajući pogled sa prelepe saputnice, Lala joj se obrati:
• Moliću vas lepo, gospojice, za jedno pitanje!
Devojka ga pogleda ...
• Znate li vi možda moga brata Tozu?
• Ne znam ni vas ni vašeg brata! - odgovori devojka.
• E, vidite, dobro je što ga ne znate, jer da ga znate, ta on bi vas o'ma, sa oproštenjem, i to bez pitanja - kaže Lala i brzo nastavi - a, ja nisam taki. Ja fino zamolim, pa ako date, date!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.