VICOTEKA

Nađu dva kostura motor na groblju:
• Hajde da se provozamo - kaže prvi.
A drugi kostur kaže:
• Važi, sačekaj me tu, odmah se vraćam.
Vraca se on i nosi krst, a prvi ga pita:
• Šta će ti to?
A ovaj će na to:
• Ne idem nigde bez lične karte.

Došao čovek kod sveštenika da se ispovedi:
• Oče, grešio sam.
• Pa šta si uradio?
• Oženio sam se!
• Ali to nije greh.
• Nema veze, oče, ja se ipak kajem.

Prava prijateljica sama ponudi, ... ne čeka da je pitaš.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Došla baba u mušku javnu kuću i pita:
• Deco, mogu li za 50 evra dobiti kakvog momka?
Tip kaže:
• Dobro, bako, naći ćemo nešto.
Daju baki intelektualca. Kad se baba vrati iz sobe, poče da se žali da je prevarena. Šef će na to:
• A šta bi ti za 50 evra? Da ti dam kamiondžiju?

Stari trgovac oženio mladu devojku. Prijatelj ga pita kako mu je u braku?
• Roba je prvoklasna, samo je ambalaža strašno skupa.

Uspeo sam komšiji da objasnim da sam tu, kod komšinice u sobi, zbog hvatanja Pokemona, samo još da mu objasnim zašto sam bez gaća i sve će biti ok sa ženom ...

Dve prijateljice pričaju o garderobi:
• Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ...
• Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao dim, a vidi na šta ličiš sada!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će:
• Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko!
A jarići će uglas:
• Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!