Pokrio bih ga da se ne prehladi

Čovek se vraća kući sa poslovnog puta dan ranije. Prošla je ponoć. Vraćajući se kući pita taksistu, da li bi hteo da mu bude svedok, jer misli da ga žena vara, na šta taksista pristane, uz uslov da mu plati 100 Eura. Došavši kući, obojica se tiho ušuljaju u spavaću sobu. Muž upali svetlo, baci ćebe s kreveta i ugleda ženu sa ljubavnikom. Ljut uzme pištolj i prisloni ga ljubavniku na glavu. Žena poviče: • Ne pucaj, lagala sam ti da sam nasledila novac. ON je platio BMW kog sam ti dala, ON je platio jahtu, ON je platio godišnje karte za utakmice, ON je platio kuću na jezeru, čak plaća i mesečne račune. Negodujući, muž spusti pištolj, pogleda taksistu i upita: • Šta bi ti uradio? Taksista odgovori: • Pokrio bih ga ćebetom, da se ne prehladi.

Molio bih nekoga iz Vrnjačke Banje da otključa moj katanac sa mosta. Hvala.

Uđem u banku i kažem: • Ovo je pljačka. Bankar me pogleda ispod oka i kaže: • Jeste, vadi pare.

Krenula Fata u šetnju čaršijom s malim Mujicom i nakon nekog vremena naleti na jaranicu Habibu. Izljube se njih dve i izgrle, pa će Fata prekorno malom Mujici: • Muj'ce, de poljubi tetu Habibu! Mujica se odmakne: • Jok! Fata ga povuče za uvo i prodera se: • Muj'ce, de poljubi tetu Habibu kad ti kažem! Mujica i dalje odbija: • Jok, neću! Fata ga besno upita: • A što nećeš? Mujica pogleda u pod: • Pa pokuš'o je babo jučer, pa je popio šamarčinu!

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije: • Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ... • Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog: • Je li, kako te služi ona stvar? • Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe? • E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Radojica došao na kapiju kod komšije, otvara njegov devetogodišnji sin: • Zdravo, jel' ti otac kod kuće? • Nije, otiš'o je do grada. • A stariji brat Steva? • I on otiš'o sa tatom ... • Uff ... • Kaži komšija, ako ti nešto treba od alata, ja znam gde stoji. • Ma, jok, hteo sam da pričam sa tvoim ocem, pošto je tvoj brat Steva napravio dete mojoj ćerki Nadi ... • Eeeee, za to ćete stvarno morati da pričate sa tatom, ... znam da za vepra uzima 200 eur, za bika 500 eur, a kol'ko će da traži za Stevu, stvarno ne znam!

Razgovaraju dvojica penzionera: • Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske? • Sećam se. • E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Dođe Crnogorac u kafić i sedne. Prilazi mu konobarica i pita ga šta će da popije. Naruči on kafu. • A kakvu kafu želite? – upita ga konobarica. Kaže on: • Vako jaku kâ što sam ja, a tako slatku kâ što si ti! Donese ona kafu, Crnogorac srkne, pa kaže: • E, đevojko, grdna, a da se ti nijesi malko precijenila?

Pita Dragica Tomu: • Tomo, koliko si imao glasova na izborima? • Dva, Dragice, a što pitaš? • Uuu, mamicu ti tvoju, znala sam da imaš ljubavnicu!