VICOTEKA

Kako se žene izvinjavaju?
• Izvini, ali ti si kriv.

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna?
• Iz kafane!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Ušla plavuša u salon automobila, pa kaže:
• Dobar dan, želim da kupim auto!
• Model?
• Jaooooo, hvalaaaaa! Zubarka sam, nisam model ...

Razgovaraju dve gluve babe:
• Je li, a koji je danas dan, je l‘ četvrtak?
• Ma jok, bre, danas je četvrtak.
• A što sam ja sve mislila da je danas četvrtak?

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Nađi devojku sa mozgom, pičku ima svaka.

Došla časna sestra kod ginekologa i sva uznemirena govori:
• Doktore, mislim da sam teško bolesna, iz nje mi povremeno ispadaju neke čudne svete sličice ...
Ginekolog joj kaže da se skine, pregleda je i reče:
• Draga sestro, Vi ste potpuno zdravi, nisu to nikakve svete sličice već nalepnice sa banana.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara:
• Gde je stan Lukić?
• Lukići su se odselili pre dva meseca.
Vodoinstalater se počeša po glavi i reče:
• Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.