VICOTEKA

Razgovaraju dva prijatelja:
• U mojoj firmi traže blagajnika.
• Zašto? Pa prošle nedelje ste uzeli novog.
• Jes'. Baš njega i traže.

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku:
• Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir?
Žika će na to:
• Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Dolazi Piroćanac kući i zatekne ženu u krevetu sa komšijom. Istog trenutka uzme pušku i ubije ih oboje. Posle nekog vremena sude Piroćancu. Kaže mu sudija:
• Pa dobro, razumem da nisi mogao da oprostiš prevaru, ali što ubi ljude?
• To što me žena prevarila, to bih i oprostio, 'al što klima bila na trojku, to ne mogu da oprostim.

Ja nikada ne koristim žmigavac, ... šta je koga briga kuda ja idem!

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je vreme za berbu jabuka?
• Kad komšija nije kod kuće!

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Čovek vodi ljubav sa ljubavnicom. Otvaraju se vrata, ulazi njen muž, grdosija od čoveka, hvata nesrećnika za nogu i vrat, iznosi ga na terasu i baca sa devetog sprata. Čovek, dok pada, razmišlja ovako:
• Konju jedan, koji ti je đavo ovo trebalo – imaš super ženu i decu, dobar auto, posao, dobru platu ...
Dole prolazi traktor i vuče prikolicu sa senom i čovek – tras – pada na seno. Ustaje, otresa seno sa sebe i kaže:
• E, što ja serem kad se uplašim!

Šta je to cunami?
• Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!

Kako se zove žena Brus Lija?
• Brusilica

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...