VICOTEKA

Šeta plavuša sa momkom i primeti kako na susednoj livadi druga plavuša vesla u čamcu! Kaže ona momku:
• Vidiš, zbog takvih se prave vicevi na naš račun! Ma, samo da znam da plivam, išla bih da je udavim!

Pita Sosa Lalu:
• Lalo, šta ti se više dopada – ajfon ili ajped?
Lala odgovara:
• Meni se najviše dopada ajvar!

Poveo Radiša malog Pericu na stočni sajam, gledaju oni šta sve ima, kad mali Perica povuče Radišu za rukav i pokaže mu nešto:
• Tato, tato, zašto ovaj čovek dira kravu za sise?
Radiša se nasmeja:
• Perice, kravlje sise se zovu vime, a on to radi da vidi je l' krava dobra, ima l' mleka, želi da je kupi!
Sutradan ode Radiša ujutro u kafanu, pijucka kafu i rakijicu kad iznenada ulete u kafanu mali Perica sav zadihan:
• Tato, tato, eno poštar 'oće da kupi mamu!

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Zar tvojoj ženi ne smeta što si toliko niži od nje?
• Ma jok, popnem se na novčanik i sve dođe na svoje mesto.

Sedi deka u parku i nailazi plavuša sa velikim grudima. Zaustavi je deka i pita:
• Sme li deka da pipne malo?
Plavuša odgovori:
• Beži bre, matorčino!
• Daće deka deset evra.
• Ma, beži bre, matorčino perverzna!
• Daće deka 50 evra.
• Beži bre, deda! Idi spavaj!
• Daće deka 100 evra.
Plavuša razmisli, pa odluči da dozvoli deki da pipne za 100 evra.
• Ajde, - reče ona i izvadi sise.
A deda će:
• Ma šalio se deka.

Radojka i Milojko leže u krevetu. Ona mu šapuće na uvce:
• Kaži mi: "Volim te, ljubavi"!
• Volim te, ljubavi.
• A sad mi kaži: "Obožavam te, ljubavi".
• Obožavam te, ljubavi.
• 'Ajd sad kaži nešto sam!
• Spavaj više, pizda ti materina luda!

Šetali matorci uobičajeno Kalemegdanom i u neko doba sretnu se baba i deda i zaljube se na prvi pogled. Kako im se žurilo, odluče da se odmah venčaju. Taman su našli kumove i stigli pred matičara, kad baba veli:
• Moram pre venčanja da ti otkrijem jednu tajnu: Znaš, ja dole nemam ni jednu dlaku.
• Ma, ne sekiraj se ništa, - veli deda, - dok se meni digne, tebi će dlake da porastu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Igraju dva ludaka karte:
• Šah! - kaže prvi.
• Budalo, zar ti nisam lepo rekao da u dominu nema šaha, a osim toga ja sam na servisu! - odgovori mu drugi.

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?