Najvažnije je da imaš meru

Kada piješ, najvažnije je da imaš meru. Evo ja, na primer, imam meru zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od tri meseca.

Prilikom posete zatvorskoj jedinici neko dade Cigi list testere za metal i uveče Ciga sedne kraj prozora i polako gusla zaštitne rešetke. Primeti čuvar pa ga upita: • Je li, Cigo, šta to radiš? • Sviram, gospodine. • Kako sviraš kad se ne čuje? • Gospodine, čuće se sutra.

Prednost pametnih ljudi je to što mogu da se prave da su budale, ... obrnuto je malo teže izvodljivo!

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!

Kako prepoznati najvećeg papučara u selu? • Potrošio je više šljiva na pekmez nego na rakiju!

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove: • Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari". I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita: • Koj' si mi sad pa ti? • Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove. • Kako to? • Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama. • A "one stvari" - pita ona. • A šta misliš, kako sam pozvonio?

Pošla baba na pijac da prodaje jaja pa ušla u autobus da brže stigne. Kondukter joj zatraži kartu a ona, nemajući novca, ponudi kondukteru jedno jaje. Kondukter se sažali i prihvati jaje umesto karte. Baba se navadila pa svakog jutra isto. Posle nedelju dana kondukteru dosadi pa kaže: • Nemoj baba, molim te, više da mi nudiš jaja umesto karte. Prijaviće me neko pa ću izgubiti posao zbog tebe. Narednog jutra, ulazi baba u autobus, tutne kokošku kondukteru u krilo i drekne: • Mesečna!

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani: • E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu! • Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana. • Pa morala sam u naturi, nano moja mila. Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ... • Dokle nano? - upita je taksista. • Do jaja sine, do jaja.

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor: • Jeste li dolazili ranije kod nas? • Ne, ruku sam izgubio u ratu!