Zato što sam u Njujorku već bio

Otac pita Pericu: • Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu? • Oboje vas puno volim. • Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao? • U Njujork. • Dobro, a zašto? • Zato što je tamo super. • Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim? • Onda bi otišao u Rim. Otac ga upita iznervirano: • Dobro, a zašto? • Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

Šta je to nesporazum? • Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.

Mujo i Fata vode ljubav, kad Fata počne sve glasnije stenjati: • Ahhh svršiću, svrrršićuu, svrršićuuuuuu! Mujo kad začu to, stade i zviznu joj šamarčinu. • Ko ti je taj Svršić? Priznaaaj!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao: • Hajde Perice! • Perverzija – izvali Perica. • Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš. • Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata? • Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize. • Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću. • Ne, nemam - odgovori vaspitačica. • Zašto? - znatiželjno će Perica. • Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica. • To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu. • Šta si gađao? • Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš. • Aha, i šta si osvojio? • Pola godine u Mitrovici. • Pa šta si pogodio? • Ciganku.

Zove čovek ludnicu i pita: • Je li soba 10 slobodna? • Momenat, samo da proverim. Da, slobodna je. Zašto? • Znači pobegao sam!

Piroćanac popravljao krov na kući, pa se oklizne. Uhvativši se za oluk poče da dovikuje ženi: • Milanka, nemoj da mećeš meso u supu, ja ću danas da ručam u bolnici.