VICOTEKA

Mujo i Haso se sreću u zatvoru. Pita Mujo:
• Haso, šta je tebe dovelo u zatvor?
• Sudbina - odgovara Haso - a tebe?
• Policija ...

Mujo i Haso na granici, a u gepeku voze ukradene mobilne telefone. Carinik:
• Imate li šta da prijavite za carinjenje?
• Ma jok bolan.
U tom momentu zazvoni jedan mobilni iz gepeka, a Mujo će, kao iz topa:
• Haso, bolan, pogodi koje mi uvo zvoni!?

Upada lopov u autobus i drekne:
• Ruke gore, ovo je pljačka!
Tad se začu Mujo negde iz zadnjeg dela autobusa:
• Ma idi u pizdu materinu, ja mislio kontrola!

Kasno uveče, vraćajući se iz šetnje parkom, baba se požali dedi:
• Ijaoj Milutine, neki mladić me napao u parku i silovao ...
• Iju, Radojka, pa ... jesi li zvala nekog u pomoć?
• Nisam, ... nije mu trebala pomoć!

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Mujo je napokon uspeo da zavede Fatu i završi sa njom u krevetu, pa ujutro nakon buđenja upita je:
• Fato, bona, jesam li ja prvi sa kojim si spavala?
Fata rezignirano klimne glavom:
• Jesi, bolan, sa ostalima oka nisam do jutra sklopila.

Pita jedan pecaroš drugog:
• Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam?
• Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio.
• A šta radiš ako ti stoji uspravno?
• E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Pijanac je na pregledu kod doktora.
• Zaista ne mogu da utvrdim šta Vam je. Mislim da je to zbog alkohola - kaže doktor. 
Pijanac mu na to odgovara:
• Dobro, gospodine doktore, vratiću se ja kad se otreznite!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.