VICOTEKA

Popeo se Perica na drvo i jede bananu. Došli drugovi pa mu kažu:
• Perice, majmuni su odavno sišli sa drveta!
• Vidim! - reče Perica.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Pita mali Ciga svoju majku:
• Mamo, mamo, kako sam se ja rodio?
A majka će:
• Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta.
Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj:
• Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!

Šta rade četiri policajca u autu?
• Tuku se ko će da sedi do prozora!

Ulazi pijandura u kafanu i viče sa vrata:
• Srećna Nova godina!
Konobar mu odbrusi:
• Budalo jedna, koja Nova godina, sad je septembar!
Pijandura se zatetura i uhvati se za glavu:
• Joooj, žena će me ubiti, nikad tako kasno nisam došao kući s proslave!

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Učiteljica pita:
• Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država?
Javlja se Perica:
• Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ...
Učiteljica dobacuje:
• A narod?
Perica odgovara:
• Pa putnici su narod!
Učiteljica nastavlja:
• A šta rade putnici?
A Perica će kao iz topa:
• Pa povraćaju!

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!

Otac grdi sina:
• Kakve su vam to blesave igre! Još ćete razbiti glavu jedan drugome! Zar se ne znate igrati normalno? U moje vreme mi smo se igrali lepih igara. Moj drug stavi sebi jabuku na glavu i ja uzmem luk i strelu i onda ... eh ... da ... danas bi mu bilo 45 godina ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Stariji čovek u kupeu voza kaže svom saputniku:
• Kako je čudno obučena ta devojka!
• Pogrešili ste, to je moj sin!
• Vi ste mu, znači, otac?
• Ne, ja sam mu majka!