VICOTEKA

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pošle dve buve u šoping.
• Hoćemo li peške? – pita jedna buva.
• Ma, jok, idemo pudlicom – odgovori druga.

Pop sretne Zemunca i kaže:
• Hristos vaskrse, mladiću!
Zemunac odgovara:
• Čuo sam brate, znači strašno!

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje:
• Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde.
Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje:
• Brže zete, brže, ... zakasnićemo.
Čoveku pukne film, pa se prodere:
• Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

Došao novi doktor u Cigansko selo i posle nekog vremena žene počele da rađaju belu decu. Pošto je doktor bio jedini belac u selu, jedan od muževa shvati situaciju i ode kod doce na razgovor:
• A bre kume, kako to da naše žene sad odjednom nose belu decu?
• Pa Cigo, to ti je tako prirodno, znaš već, genetika ... Evo, uzmi za primer ono stado ovaca, sve ovce su uglavnom bele, a nađe se tu i tamo po neka crna.
Kad odjednom Ciga se uspaniči:
• Nema veze doktore, ti ćuti za ovce, a ja ću za decu.

Kad Jorgovanka kaže da je dinar stabilan, evro skače od sreće.

Kada ti žena kaže:
• Ispravi me ako grešim.
Ti ćuti, ne ispravljaj ništa! To je zamka!

Sudija:
• Pošto ste sve priznali ...
Ciga:
• Aman, drug sudija, mor'o sam da priznam kad me tukla policija.
Sudija:
• Ali, pobogu, čoveče, policija danas nikog ne tuče.
Ciga:
• Danas možda ne, al' juče ne da su mlatili ...

Fata pita Muju:
• Jesi li poneo peškir?
• Ne, naravno, ... kad ćeš naučiti, peškir se ne nosi na odmor, nego sa odmora kući!

Oženili se Mujo i Fata i nakon dve godine dobiju sina. Čim je Fata rodila, Mujina mater se zaputi iz rodnog sela u Sarajevo da vidi unuka. Dođe baba kod njih, gleda unuka s jedne, pa s druge strane i pričeka dok Fata nije otišla u kuhinju. Uđe ona za Fatom, zatvori vrata i kaže joj:
• Slušaj, bona, Fato ... ne bi htela bit' nepristojna, ali on uopšte ne liči na mog Muju.
Fata je pogleda ispod oka, dignu suknju i reče:
• Slušaj ti, bona ... ni ja ne želim bit' nepristojna, ali ovo je pička, a ne aparat za fotokopiranje!

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi:
• Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?!
• Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso.
Mujo pročita:
• Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece!
• Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso.
• A šta piše na tvom natpisu?
Haso čita:
• Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!