VICOTEKA

Idu policajac i plavuša plažom. Plavuša ugleda galeba, pa kaže:
• Dragi, vidi, ... to je roda.
Policajac joj kaže:
• Nije to roda, to je galeb, od njega se prave čokolade.

Dolazi Fata ranije sa posla i zatiče Muju u spavaćoj sobi sa drugom ženom. Zgrabi ga za kalabaster i odvuče u garažu. Stavi mu kalabaster u bravarsku stegu, dobro ga pritegne i odvije ručicu sa stege. Potom uze testeru u ruku donese do Muje. Mujo se počne derati:
• Stani bona, šta to radiš? Nećeš valjda ... zbog jedne sitnice, da mi ga odsečeš?
Sa osvetničkim osmehom na licu Fata reče:
• Jok ja, Mujo, ti ćeš, bolan, ... ja ću samo da zapalim garažu!

Ko rano postane otac, taj više ni sa viršli ne skida najlon.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Upozorenje za vozače:
• Na ovim velikim vrućinama, ne ostavljajte decu i kućne ljubimce u kolima. Svekrve i tašte možete, jer aždaje podnose visoke temperature.

Kako se na arapskom kaže: 'kurac na biciklu'?
• 'Beograd na vodi'.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Otišli Fata i Mujo u Ameriku. Dali im Amerikanci sve, samo im rekli da kad dobiju dete moraju dati neko američko ime. Rodila Fata sina i otišao Mujo da ga upiše u knjigu rođenih. Kada se vratio pita Fata:
• Kako mu je ime?
• Sjedinjene Američke Države - odgovori Mujo!
• Pa kako ćemo ga zvat, bolan Mujo?
• Esadeee, Esadeee, ...

Tri lekara na kafi ... Oftalmolog kaže:
• Idem ja, vidimo se.
Otorinolaringolog dodaje:
• Idem i ja. Čujemo se.
Na to će ginekolog:
• Ok, pozdravite supruge.