VICOTEKA

Perica:
• Kevina najveća greška bila je kad mi je pustila film "Sam u kući". Narednih 17 dana je izbegavala zamke po hodniku, sobama i dvorištu ...

Ima toliko ljudi na svetu koji ovce nisu ni videli, ali ih ništa ne sprečava da se ponašaju kao čobani.

Išao Haso kod doktora da traži lek za ženu.
• Šta joj je? – pita doktor.
• Ne čuje dobro.
• Koliko je oštećenje sluha?
• Uh, ne znam tačno, ali ću ispitati. Vraća se on kući i još iz dvorišta pita:
• Fatoooo, šta ima za ručak?
Nema odgovora. Kad je bio na kućnom pragu, opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet nema odgovora. Ispred kuhinjskih vrata opet upita:
• Fato, šta ima za ručak?
Opet se niko ne javlja. Onda uđe u kuhinju i primaknuvši se njenom uhu upita:
• Fato, šta ima za ručak?
• Ama krompiruša, tri puta sam ti rekla!

Jednom su baba i unuk zamenili tablete. Unuk je zaspao u diskoteci, a baba je isplela čarapu od tri metra.

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Dolazi majka u vrtić po svoje dete. Na ulazu ima šta da vidi, ... kapija širom otvorena, a deca se u pesku igraju mobilnim telefonima. Upita vaspitačicu:
• Pobogu, pa ovo su mala deca, kako to pazite na njih, kapija je otvorena, deca mogu da izađu na ulicu?
Vaspitačica mirno odgovara:
• Gospođo, ništa ne brinite, kod nas se signal za WiFi prostire samo u granicama ovog peska!

Koji muškarci su najbolji muževi:
• Arheolozi. Što su starije, žene su im sve zanimljivije!

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.

Zašto plavuša nosi sat na nozi?
• Zato što želi da ide u korak s vremenom.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.