VICOTEKA

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore.
Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Zemunac čestita prijatelju svetog Nikolu:
• Znači brate, srećan Džoni.

Da nije porođajnih bolova, žene nikada ne bi znale kako je muškarcima kada se prehlade.

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Ljubav na srpski način: Prijaviš se u „Domaćine, oženi se“, pa u „48 sati svadba“, onda u „Vreme je za bebe“ i na kraju u „Menjam ženu“.

Vanzemaljci postoje, ali nisu ludi da dođu na planetu na kojoj živi Čak Noris ...

• Tata, tata, gde se uliva Dunav?
• U dnevnu sobu, sine, u dnevnu sobu ...

Dođe Muji tašta iz Dalmacije u posetu, pa nakon par dana povuče ona kćer na stranu i tiho je upita:
• Kćeri, ovaj tvoj muž, moj zet, nekako mi se čini da nije srećan kad vam ja dođem u goste?
Kćer je zagrli:
• Ma ne, mama, on ti je samo Bosanac. Sporo misli, znaš, ... pa će se radovati tek kad ti odeš!

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Prve bračne noći skida se Crnogorac, a mlada će:
• Auuu junače, pa maaaali ti je!
• Ma bjež' ženetino, čini ti se što je soba velika!

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!