Zvuk si podesila

Putuju vozom Mujo i neka dama. Dami se malo priprdelo, ali je smislila kako da prdne i da ostane neprimećena. Poče ona da vuče prst po prozoru, kako bi napravila zvuk prdenja. Mujo će na to: • Ženo, zvuk si podesila, ali miris nisi ...

Upoznaje se plavuša sa nekim likom i on se pohvali njoj: • Ja sam plastični hirurg! A plavuša će na to: • Jao, a izgledate kao pravi!

Ona ženska stvar je kao diploma - neko se muči ceo život da dođe do nje, neko je kupi za sitne pare, a neko je dobije na lepe oči ...

Kako se žene izvinjavaju? • Izvini, ali ti si kriv.

Posle rata u Sarajevu, dolazi Mujo kod IFOR-a da se žali kako mu je neko ukrao ostavu sa drvima. Jedan od oficira posle Mujine duže kuknjave odluči da ode sa njim i vidi o čemu se radi. Mujo ga povede do mesta gde mu je bila ostava: • Evo, još jutros je bila tu, taman sam je napunio drvima! Oficir pogleda mesto, pogleda gore, pogleda dole, pa kaže: • Ovo je lift, a jutros je došla struja ...

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je: • Gospođo, poznajete li me? • Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ... Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje: • A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca? • Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ... Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče: • Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Koji auto možeš da voziš 120 km/h po neasfaltiranom putu? • Službeni.

Kako nastaje jedno veliko ništa? • Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.

Dolazi Piroćanac kući, pa kaže ženi: • Ponovo poskupeo benzin! • Pa šta to tebe briga kad nemaš auto! • Nemam auto, ali imam upaljač.

Cezar: • Zar i ti sine Brute? Zemunac: • Zar i ti sine brate?