VICOTEKA

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče:
• Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50.
Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen:
• Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže?
• Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Razgovaraju dve bebe:
• Reći ću ti nešto u poverenju - kaže jedna.
• Kaži - reče druga.
• Izgubila sam nevinost.
• Ju, kako?
• Sela sam na cuclu.

Šta radi beba narkoman u ćošku?
• Igla se.

Ona kaže:
• Daj mi ga, skroz sam vlažna!
On joj odgovara:
• Možeš da vrištiš koliko hoćeš, ali kišobran je samo moj!

Ide zec kroz šumu i sretne mazgu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam mazga.
• A šta je to mazga?
• To je kada ti je ćale konj, a keva magarica.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na vučjaka:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam Vučjak.
• Šta je to vučjak?
• To je kada ti je ćale vuk, a keva pas.
Zec slegne ramenima i nastavi dalje. Naiđe na konjsku muvu:
• Zdravo, ja sam zeka. A ko si ti?
• Ja sam konjska muva.
• Eee, ne zajebavaj.

Kaže mala Ciganka ocu:
• Tato, Džafer me juri svaki dan, hoće da me kresne!
• Pa Sanela, razumi ga, lepa si, privlačna, ..., imaš već 11 godina, ..., a i brat ti je, ...

Sretnu se invalid i slepac. Pita slepac invalida:
• Kako ide?
Invalid mu odgovara:
• Kao što vidiš.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Mujo sav zadihan uleće kod doktora i viče još sa vrata:
• Doktore, pomagaj, Fata ima temperaturu!
Doktor ga pogleda preko naočara:
• Je l' visoka?
Mujo ga zbunjeno pogleda:
• Jok, bolan, znaš moju Fatu, mogu joj burek sa glave jesti!