VICOTEKA

• Halo! Da li je to policija?
• Da, izvolite.
• Želim da prijavim nasilje u porodici.
• Recite.
• Baba me tera da jedem boraniju!

Lovac opazi medveda, nanišani i ... BANG! ... i promaši! Dolazi meda, pogleda ga:
• Reci sad šta da ti radim? Da te ubijem ili da te jebem?
• Pa, bolje me jebi, bar ću ostati živ.
Izjebe ga meda, okrene se, krene kad ... BANG! ... Lovac opet promašio.
• Pa, šta ćemo sad!?
• Pa, jebi me!
Meda ga opet pojebe, pa krene tri koraka, kad opet ... BANG! Promašaj! Meda sav iznerviran vrati se:
• Pa dobro, jesi li ti lovac ili peder?

Sedi zec u šumi i nešto piše. Nailazi lisica i pita:
• Šta to pišeš zeko?
• Doktorsku disertaciju - odgovara zec.
• Svaka ti čast! Koja je tema tvoje disertacije - opet upita lija.
• Kako odrati lisicu - mrtav ’ladan reče zeka.
• Ma kako te samo nije sramota! Kako se usuđuješ - povika lija, zgrabi zeca i odvuče ga u grmlje.
Iz grmlja se čuje lomljenje, vika, urlici - zeka izlazi, strese prašinu sa sebe i nastavi da piše. Nailazi vuk i pita ga:
• Zeko, šta to pišeš?
• Doktorsku disertaciju - odgovori zec.
• Bravo majstore! Koja je tema tvoje disertacije - upita vuk.
• Kako odrati vuka - odgovori zeka.
• Ma kako se samo usuđuješ - povika vuk, zgrabi zeku i odvuče ga u grmlje.
Opet buka, vika, povici ... Posle nekog vremena izlazi zec iz grmlja, a za njim njegov drugar meda, koji reče:
• Je l’ si video zeko - nije bitna tema disertacije, nego je bitno ko ti je mentor!

Fata pita Muju:
• Jesi li poneo peškir?
• Ne, naravno, ... kad ćeš naučiti, peškir se ne nosi na odmor, nego sa odmora kući!

Kako se crnogorska mačka javlja na telefon?
• Alo, ođe leopard!

Pošao Piroćanac kod komšije na kafu pa pred kućom povika:
• Komšijo, jesi li kući?
• Nisam - odgovori ovaj iz kuće.
• Kako nisi, pa opanci su ti tu?
• Otiš'o sam bos!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Bežao neki deda od smrti, sakrio se u obdaništu i seo da ruča sa dečicom. Dođe i Smrt i kaže:
• Šta to radiš?
Deda će:
• Lucam.
Na to će Smrt:
• Lucaj, lucaj, pa ćemo pa-pa.

Kaže Perica mami:
• Zašto si mi donela sir sa rupicama kad znaš da ga ne volim?!
A mama će na to:
• Pa ti pojedi sir, a rupice ostavi!

Dođe Mujo kod Hase, a on izvadio „onu stvar“ i greje je na peći.
• Pa šta to radiš, bolan Haso?
• Treniram fiziku.
• Pa šta ti je to?
• Kažu da kada zagreješ neko telo – ono se širi, a kada hladiš – ono se skuplja, pa eto i ja eksperimentišem da vidim da li je to istina.
• Dobro bolan, a gde ti je Fata?
• Pa u frižideru, ... i ona trenira!

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...