VICOTEKA

• Halo! Da li je to policija?
• Da, izvolite.
• Želim da prijavim nasilje u porodici.
• Recite.
• Baba me tera da jedem boraniju!

Šta je to nindza dijeta?
• Jedeš sve, ali pazis da te niko ne vidi.

Gde su najbolje i najlepše ribe na svetu?
• U Photoshop-u!

Šta radi beba narkoman u ćošku?
• Igla se.

Posle tri meseca braka, Crnogorka zatražila razvod. Na sudu je sudija pita za razlog. Ona kaže:
• Tri meseca smo u braku, a nije me ni tak'o. Ja se trudim, oblačim čipkasto rublje i ne znam ti ja šta sve, a on ništa.
Pita sudija Crnogorca:
• Šta Vi imate da izjavite na ovo?
• Časni sude, nijesam znao da je tako hitno.

Čak Noris pije aflatoksin sa 0.05 miligrama mleka!

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Ulazi nastavnik u učionicu, svi deca ustala, samo Perica sedi.
• Šta je bilo Perice, tebi se ne diže kad ja ulazim u učionicu?
• Ne nastavniče, meni se diše samo kad ulazi nastavnica hemije.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.