Nisam ja zvala

• Zamisli - prepade žena muža koji se kasno noću vraća kući - Tek što si jutros izašao iz kuće, neki muškarac je provalio u našu spavaću sobu i silovao me! • Gde je taj gad? - besno viknu muž. • Policija ga malo pre odvela, kad je čula pozive za pomoć. • Šta?! Tek malopre?! - potrešeni suprug klonu na kolena. • Onda je on ... Ona klimnu glavom. • Čitav dan? - opet će muž. Ona ponovo klimnu glavom, vlažnih očiju. • Sirota moja golubice! I ti si još imala snage da zoveš upomoć? Golubica smerno spusti glavu: • Nisam ja zvala, nego on!

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu: • Upomoć, ne rade nam kočnice! • Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Šta je to trenutak istine? • To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Žena dolazi kući i kaže svom mužu: • Sećaš se onih glavobolja koje sam imala sve ove godine? E pa više ih nemam. • Nemaš više glavobolja? - upita muž - Šta se dogodilo? Žena odgovori: • Prijateljica mi preporučila da odem do hipnotizera. On mi je rekao da stanem ispred ogledala, i dok se gledam da ponavljam: - Ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju. - Upalilo je! Glavobolja je nestala. • To je ... to je ... pa to je divno! - kaže muž. • Znaš, ni ti nisi bio baš vatren u krevetu proteklih par godina. Zašto i ti ne bi otišao do njega i proverio može li ti pomoći?! Muž se složi s idejom. Nakon par tretmana, muž dođe kući, pocepa odeću sa sebe, podigne ženu i odnese je u spavaću sobu. • Ne miči se, odmah ću se vratiti. Ode do kupatila, vrati se za par minuta, skoči u krevet i vodi ljubav sa ženom kao nikad pre. Kaže žena: • Aaah, to je bilo predivno! • Čekaj malo! - kaže muž i ode još jednom do kupatila i vrati se u krevet na drugu rundu koja je bila još bolja od prve. Ženi se zavrtilo u glavi! Kaze muž opet: • Ne miči se, odmah ću se vratiti! - i ode. Ovaj put se žena polako na prstima došunja do kupaonice da vidi zašto joj muž stalno mora ići. Proviri kroz vrata i vidi njega kako stoji pred ogledalom i govori: • Ona nije moja žena. Ona nije moja žena. Ona nije moja žena!

Kaže Nik Vujičić Saši Matiću: • Hoćeš da dobiješ šamar? A ovaj će ljutito: • E baš bih voleo to da vidim!

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita: • Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu? Milojko odgovori: • Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška? • Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Udario tip jugićem jagnje pa gleda okolo da li ima koga. Otvorio gepek pa misli da li da ga ubaci ili ne. Čas hoće, čas neće, ... i na kraju ubaci jagnje u gepek. Proviri šubara iz trnja pa ga pita: • Da nećeš u hitnu da ga vodiš?!

Negde u nekoj državnoj firmi: • Dobar dan, ja došao u vezi posla ... • Koja stranka? • Šta stranka?! • Šta posla?!

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita: • Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video? • Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka? • Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...