VICOTEKA

Ivica i Perica kasne na čas. Pita profesorka Ivicu:
• Gde si ti bio?
On odgovori:
• Ne znam.
Isto pitanje profesorka postavi i Perici, a on će na to:
• Ja sam bio sa Ivicom.

Kako Crnogorci peru auto?
• Jedan drži sunđer, a drugi vozi napred - nazad.

Pita Haso Muju:
• Je li ba, Mujo, koja je razlika između besplatno i džaba?
Mujo odgovara:
• Pa to ti je lako objasniti, evo vidi, školovanje je bilo besplatno ali ti si u tu školu išao džaba ...

Vozila se žena taksijem, ali nije imala dovoljno novca da plati vožnju:
• Majstore, mogu li da ti platim ovim? - podiže žena suknju i pokaza onu stvar taksisti.
Gleda taksista, gleda, pa odgovara:
• Uh, pa nije valjda da nemaš ništa sitnije?

Na Božiš sretne Zemunac ortaka na ulici i kaže mu:
• Hristos se rodi.
• Uuuuu, čestitam! Kad ćeš da častiš?

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

Sretnu se Mujo i Haso u gradu i Haso kaže Muji:
• Jarane, vidio sam ti malog Mujicu danas, ušao je čini mi se u pubertet, ... je li?
Mujo ljutito odgovori:
• Kakav bolan pubertet, jebaću mu mater kretensku, ... ja ga posl'o da uđe u pekaru po burek, ... a on će meni ulazit' u pubertet!

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine:
• Hej, kako si?
Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo:
• Ide nekako, dobro sam!
A drugi tip je upitao:
• I, čime se baviš?
Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio:
• Uhhh, putujem, baš kao i ti!
Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje:
• Mogu li doći kod tebe?
OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu:
• Ne, ... trenutno sam zauzet nečim!
Tada začuh tipa, ... nervoznog:
• Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

• Želiš li telo na telo pritisnuti? Vreli dah osetiti? Različite poze doživeti? Ulaziti, izlaziti? Od napred i od pozadi? Da li želiš?
• Da! Želim!
• Pa, onda uđi u autobus ...

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.