VICOTEKA

Lete dva komarca iznad pijanog čoveka.
Kaže prvi:
• Ajde, ujedi ga!
Na to će drugi:
• Ne, hvala, ne pijem dok vozim!

Hteli Peričini roditelji da se kresnu, pa njega poslali na terasu da im priča šta se dešava napolju. Stoji Perica na terasi i priča:
• Eno vidim jednog čiku sa šeširom, ... neka deca igraju fudbal, ... komšinica ide u prodavnicu, ... vidim susedni soliter, ... a eno ga Ivica na terasi, mora da se i njegovi opet jebu.

Tepa Mujo Fati:
• Lepa si kao srna ... ili kako se već zove ona životinja sa surlom ...

Žali se Mujo Hasi:
• Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ...
• Pa zameni ih – kaže Haso.
• Ma, ne mogu Haso!
• Što bolan. Nove su, imaš račun ...
• Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Dolazi Mile ranije kući s posla, ulazi u spavaću sobu i zatiče ženu kako leži na krevetu, sva crvena i zadihana. Mile je pogleda i zabrinuto upita:
• Mico, šta ti je, što dišeš tako teško?
Mica jedva promumla:
• Infarkt, Mile, čini mi se da je infarkt!
Mile se unezveri, rastrči po sobi i dograbi telefon da nazove Hitnu, kad u sobu uleti mali Perica i kaže:
• Tato, tato, eno neki čovek u ormaru!
Mile otvori ormar, a u njemu Pera, potpuno go.
Mile ga ošine ljutitim pogledom i izdere se na njega:
• Perooo ..., budaletino jedna, Mica dobila infarkt a ti se tu zezaš, igraš se žmurke sa detetom!

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Dolazi devojka kod lekara i žali se da su joj se pojavili zeleni krugovi na unutrašnjoj strani butina. Svuče se, doktor je pregleda i ne može nikako da se doseti kakva bi to bolest mogla da bude. Najzad se udari po čelu:
• Da li Vaš momak nosi minđuše?
• Da.
• E pa, ... utrapili su mu lažno zlato ...

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.