VICOTEKA

Lete dva komarca iznad pijanog čoveka.
Kaže prvi:
• Ajde, ujedi ga!
Na to će drugi:
• Ne, hvala, ne pijem dok vozim!

Dva Crnogorca opljačkali banku, vratli se kući i doneli novac. 
Kaže jedan drugom: 
• I, hoćemo li da brojimo ili da čekamo da na Dnevniku kažu koliko smo uzeli?

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu:
• Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga.
• Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac.
• Ali nemam ...
• Ma, moraš platiti!
I tako redom ... Na kraju kaže policajac:
• Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim?
Ciga razmisli malo, pa kaže:
• Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati.
• Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ...
Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne:
• Điha, Kokose!

Kaže devojka svom udvaraču:
• Mnogo sam slušala o tome kakav si u krevetu.
• Ah, ma nije to ništa naročito ...
• Pa, ... tako sam i čula.

Polaže student usmeni ispit. Za to vreme profesor se ljulja na stolici. U jednom trenutku stolica se slomi i profesor padne na pod. Student ne izdrži i počne da se smeje. Profesor će na to, polako ustajući i čisteći odelo:
• Eh, kolega, danas padosmo obojica!

Pita nastavnica đake:
• Ima li nekoga kome ovo nije jasno?
Perica kaže:
• Meni nastavnice.
Nastavnica mu kaže:
• Pa trebao si da slušaš.
Perica joj odbrusi:
• Marš u pizdu materinu!
Nastavnica se iznenadi:
• Šta si to rekao?
Perica će lukavo:
• Pa trebala si da slušaš.

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara:
• Ne krpimo kurtone!
Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran:
• Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?!
• Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Negde u nekoj državnoj firmi:
• Dobar dan, ja došao u vezi posla ...
• Koja stranka?
• Šta stranka?!
• Šta posla?!

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.