Takva govna nisam mogao da nađem

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita: • Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu. • To je škola. • A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke. • To su učenici. • A gde smo mi, nastavnici i učitelji? • Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Šeta lav šumom, gladan, i nailazi na zeku i pita ga: • Je li, ti mali, kako se zoveš? • Ja sam Zeka. • Ček' da te zapišem u svesku. Sutra ću te pojesti. Tako on nastavlja, nailazi na lisicu i pita je: • A kako se ti zoveš? • Ja sam Lija. • Dobro. Zapisaću te u svesku i prekosutra ću te pojesti. Krene on dalje i nailazi na nilskog konja pa ga pita: • Kako se ti zoveš? • Nilski konj. • Upisujem te u svesku i poješću te za 2 dana. A nilski konj će ljutito: • A da ja tebe sad naguzim?! Lav će na to: • Eeee, pazi, mogu ja tebe i da izbrišem.

Majka prebacuje ćerki: • Ako sam ti rekla da su svi muškarci isti, ti to ne moraš da proveravaš baš svakog dana!

Čitam u novinama sledeću vest: • Frizer M.B. iz Beograda uhapšen jer je dilovao drogu. Ja sam mu mušterija već tri godine, a nisam pojma imao da je frizer!

Šta je gore od žirafe koja ima upalu grla? • Stonoga koja ima ravne tabane.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita: • Ženo, jesi li tu? A ona će: • Tu sam, ljubavi moja. Pita on svog sina: • Sine, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. Pita dalje Piroćanac svoju ćerku: • Ćero moja, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi: • Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

• O čemu maštaš, prijatelju? • Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim. • Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima? • Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Zašto je alkoholičar kupio slamčicu od deset metara? • Zato što mu je doktor rekao da se udalji od alkohola.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice: • O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas? • Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

Odlučila plavuša da položi vozački, pa upisala autoškolu i na jednom času vožnje stala na benzinskoj pumpi. Dođe do nje prodavac da joj natoči gorivo i kaže joj kroz otvoren prozor: • Gospođice, morate ugasiti motor! Plavuša mu odgovori: • Gospodine, ugašen je, to se instruktor trese!