VICOTEKA

Kaže kupac prodavcu:
• Dajte mi prašak protiv buva.
• Za koliko?
• Ne znam, nisam ih prebrojao.

Vrati se Lala iznenada kući i zatekne Sosu sa nekim muškarcem. Kad vide Lalu, skoči tip, zgrabi svoju odecu i trk, ... pobegne glavom bez obzira. Lala će na to uvređeno:
• Auuu Soso, kaki nekulturan tip, di ga nađe, ... ni meni zdravo, ni tebi hvala ...

Dabogda te Sveti Petar prihvatio za prijatelja na Fejsu!

Šta je to nedefinisani osećaj?
• Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Pitaju Crnogorca:
• Opišite sebe u dve reči!
Crnogorac:
• Lenčuga!
• Ali, to je jedna reč ...
• O tome ti pričam!

Putuje atom kroz plavušinu glavu, sudari se sa mozgom, pa kaže:
• OpIzvini, nisam te video!

Pita muž ženu:
• S kim si pričala dva sata pred vratima?
• S komšinicom, nije imala vremena da uđe.

Zašto su ružne devojke bolje u krevetu od lepih?
• Misle da im je zadnji put!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje:
• Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu.
Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora:
• Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me.
• Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.