VICOTEKA

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Kaže Mujo Fati:
• Fato, 'ajde da poradimo na tvojoj lepoti.
• 'Ajde!
• Ti idi da se šminkaš, a ja idem da se napijem!

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava:
• Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo!
• O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

U školi, učiteljica pita Pericu:
• Perice, nabroj mi pet stvari koje sadrže mleko.
• Učiteljice, ovako: sir, kajmak, puter i babine dve krave!

Pričaju dva poznanika:
• Kako je kod vas u firmi?
• K`o u VIP-u!
• Opa, pa to znači da su vam dobre plate?
• Ma jok, nula dinara po minutu!

Sosa budi Lalu u 3 sata ujutro:
• Lalo, mužu moj, ja bi se jebala!
Lala joj odgovara:
• Ta, jesi li ti normalna, di ćeš naći nekoga u 3 ujutro?!

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže:
• Amerikanci su pre 200 godina imali telefon.
Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže:
• Rusi su pre 300 godina imali telefon.
Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže:
• Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!

Vozi se Lala u kolima i zaustavi ga policajac. Priđe policajac vratima kad Lala zareži na njega. Policajac počne da se povlači, a Lala će na to:
• Šta se bojiš, zar ne vidiš da sam vezan?

Veterinar zove Milorada telefonom:
• Vaša Milunka je ovde sa mačkom i želi da je uspavam, slažete li se sa time?
• Naravno, a mačku pustite slobodno, zna ona sama da se vrati kući!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...