VICOTEKA

Mujo priča Hasi:
• Došla meni tašta u goste, ja je poljubim u obraz, kad ona vrisnu!
Haso:
• Zašto, bolan? Šta joj je pa vrišti?
• A jebiga Haso, zaboravio sam izvaditi cigaru iz usta.

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Devojka:
• Pušiš li?
Dečko:
• Da.
Devojka:
• Koliko kutija dnevno?
Dečko:
• 2.
Devojka:
• Koliko košta kutija?
Dečko:
• 5 eura.
Devojka:
• Koliko dugo pušiš?
Dečko:
• 10 godina!
Devojka:
• Znači za 2 kutije dnevno daješ 10 eura u 10 godina. Dakle, 3650 dana - to te košta tačno 36 500 eura. Da si štedeo sada bi mogao da kupiš Ferari.
Dečko:
• Tačno. A pušiš li ti?
Devojka:
• Ne.
Dečko:
• Pa gde ti je Ferari, pizda ti materina?

Koji čovek pleni svojim pojavom?
• Sudski izvršitelj.

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica:
• Voliš li ti belu decu?
A dete odgovori:
• Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Dobila Peričina sestra prvu menstruaciju i silno se uplašila, jer kako to već biva, niko joj nije pričao o tome. Sva uplašena, ode kod Perice i požali mu se. Perica, onako umno osmotri celu situaciju i kaže:
• Koliko znam i kako mi ovo sve izgleda, seko, izgleda da su ti odsekli kitu.

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Razgovor babe i unuka:
• Još samo da završiš fakultet, pa mogu da umrem ...
• Baba, završio sam faks!
• Još samo da se oženiš, pa mogu da umrem ...
• Čekaj baba, nismo se tako dogovorili!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao:
• Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se.
• I ja isto - kaže Italijan.
• I ja - kaže Mujo.
Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena.
• Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali.
• Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.