Odmah si na redu

Prolaze Mujo i Haso pored kafića u kom je upravo izbila tučnjava. • Idem vidjet kakva je to gužva tamo - kaže Mujo. Vrati se za par minuta razbijenog nosa, a Haso ga pita: • I, kakva je to gužva? • Ma kakvi, nema uopće gužve, odmah si na redu - odgovori Mujo.

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao: • Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno? Na to će Fata: • Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Šta kaže mama plavuši kad plavuša izlazi u grad? • Ako do deset ne budeš u krevetu, vrati se kući!

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven? • E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso. • E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo. • Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta? • E, nemam ti ja veze sa Mocartom. • E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu. • Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara? • Nisam. • E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Muž i žena proslavljaju 35. godišnjicu braka u restoranu. Iznenada pojavljuje se dobra Vila i kaže: • Zato što ste zajedno već 35 godina u lepom braku, zamislite želju i ja ću Vam je ispuniti. Žena: • Želim sa suprugom na put oko sveta! Dve karte za brod stvoriše se u njenim rukama. Muž razmisli i reče: • Sve je to dobro, ali takva šansa se dobija samo jednom u životu. Želim ženu koja će biti 30 godina mlađa od mene! Žena je u šoku, u šoku je i dobra Vila, ali želja je želja. Ispuniti se mora. I odjednom ... čovek postade 90-togodišnji starac koji je 30 godina stariji od svoje žene! Naravoučenije: Nezahvalni muškarci zapamtite - I VILE SU ŽENE!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kupili Perici bicikl. Napravivši jedan krug, Perica kaže: • Mamaaa, vidi! Vozim bez jedne ruke! Posle izvesnog vremena, Perica se opet javi pred kućom: • Mama, vidi ... vozim bez obe ruke. Malo kasnije: • Mamaaa! Vidi vozim bez ruku i bez nogu! I na kraju: • Mama, vidi, vozim bez zuba ...

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega: • Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića? • Ne, šta se desilo? • Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe! • Ufff, ... Moglo je biti i gore! • Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?! • Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Mujo se žali Hasi: • A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova. • Zašto? • Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače: • Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam? • Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji. Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže: • A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad? • Pa nisam znala šta si nacrtô. • E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Počeo Ciga da krade ugalj iz rudnika. Jedan dan ga uhvati portir, a Ciga će: • Gospodin portir, nisam ja lopov, da mi umreš ako lažem! Ja to nosim kući da se deca igraju. Ako neće da se igraju, ima sve da bacim u šporet!