VICOTEKA

Fata se vraća kući kasno uveče, a Mujo je odmah dočeka urlanjem još sa vrata:
• Fato, bona, gdje si ti do sada!?
Fata se izvlači:
• Ma, bjež', bolan, zaustavio me policajac ...
Mujo upita:
• A što te zaustavio?
Fata mirno odgovori:
• Pa, voz'la sam prebrzo ...
Mujo se opet naljuti:
• I dobro, kol'ku ti je kaznu opalio?
Fata slegnu ramenima:
• Tri puta ...

Umre muž. Par meseci kasnije umre mu žena i dolazi u Raj. Kada je tamo ugledala muža, odmah je dotrčala do njega i rekla:
• Ljubavi, baš se radujem što ćemo opet biti zajedno!
• Ma, odjebi veštice! Pop je jasno rekao: Dok Vas smrt ne rastavi!

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Direktoru škole zvoni telefon:
• Halo, je li to direktor?
• Da, izvolite!
• Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara.
• U redu, a smem li da znam ko zove?
• Moja mama.

• Doktore, doktore, sin mi je progutao hemijsku olovku!
• Čemu tolika frka? Izvolite moje penkalo.

Zbog dobrog ponašanja pustili dvojicu pacijenata ludnice da odu na sahranu preminulog druga. Vratili se oni smoreni. Pitaju ih šta se desilo, a oni im odgovaraju:
• Loša žurka, samo smo nas dvojica plesali.

Bio student Crnogorac na nekoj sahrani pa onako usput čita natpise na spomenicima: dipl. inž. taj i taj, dipl. ekonomista taj i taj, dipl. pravnik taj i taj. Posle nekog vremena, sav tužan, kaže prijatelju do sebe:
• A, kad ja umrem, meni će pisati: Uhvatio uslov za treću godinu!

Učiteljica postavlja pitanje na času biologije:
• Deco, znate li kojoj grupi ptica pripada golub?
• Učiteljice, znam ja, golub je ptica serica - odgovori Perica!

Pitali Lalu šta voli više Božić ili seks. A on će:
• Ta Božić, dolazi češće!

Prilazi Mujo zgodnoj plavuši u supermarketu i kaže joj:
• Molim vas, izvinite, izgubio sam ovde negde Fatu.
• Kakve ja veze imam sa njom?
• Ajde da čavrljamo malo, jer se obično odmah pojavi čim priđem nekoj zgodnoj curi ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...