Imaš sreće što sam ti ćale

Pita mali Ciga svoju majku: • Mamo, mamo, kako sam se ja rodio? A majka će: • Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta. Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj: • Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!

Mujo se jada Hasi: • Prodao sam ajfon ... • Prodao!? Pa, što tako brzo, ... tek si ga kupio ... ? • Ma pusti, prevarili su me, dali su mi korišćen, ... jabuka je bila zagrižena!

Žali se učiteljica Peričinom tati: • Vaš sin ima jedinice iz svih predmeta, osim iz vladanja. Iz vladanja ima pet. Otac odgovori: • Eto, vidite, ono što ga Vi učite - jedinice, a ono što ga ja učim - petice.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu: • Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu! Konobarica odgovori: • Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster? • Kupi tesne cipele.

Što se tiče tih 'aftersex selfie', samo nešto da Vam kažem: • Jebo Vas takav seks, kad posle samo par sekundi znate gde Vam je telefon.

Kaže kupac prodavcu: • Dajte mi prašak protiv buva. • Za koliko? • Ne znam, nisam ih prebrojao.

Google mora da je žensko. Ima odgovore na sva pitanja.

Imam nešto na šta žene padaju, ... neočišćen led ispred kapije.