Nisam imao obrve

Mujo i Fata u prodavnici, gledaju šta sve ima, kad Mujo dohvati neku flašicu i začuđeno će: • Kupka za bebe sa prahom bisera? Pa mene matera kupala sa koprivom, do sedme godine nisam imao obrve!

Zašto je Vitez Koja ogorčen? • Zato što ga nisu primili u Nindža Kornjače.

Sanjao sam da nemam ni prebijene pare i ujutru, čim sam se probudio, san mi se ostvario. Ne odustajte od svojih snova!

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva: • Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu. Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja: • Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka. Treća, koja je bila malo gluva, reče: • Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Učiteljica ispisuje na tabli sledeću rečenicu: • On ne voli devojke. Potom pita Pericu: • Perice, reci mi šta je "on" u rečenici? • Peder, učiteljice - odbrusi Perica.

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita: • Zašto je ona teta u beloj haljini? Mama odgovara: • Bela boja je boja sreće. • A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Probudi se narkoman i izađe na terasu da zapali džoint. Ispuši on jedan, kad iznenada neka bleštava kugla preleti preko neba. On se začudi, ali zapali drugi džoint. Opet sjajna kugla preleti preko neba. Narkoman pomisli da nešto nije u redu i vrati se u sobu. Ugleda ga mama i upita ga: • Sine, pa gde si ti bio? On odgovori: • Na terasi, majko. • Pa zar dva dana?!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!

Kako danas popovi počinju da pevaju? • Gospodi podiluj, gospodi podiluj ...

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.