VICOTEKA

Prodajem Fiću u delovima. Delovi se mogu videti na putu od Novog Sada do Beograda.

Serije:
• Španske imaju srećan kraj ...
• Turske imaju tužan kraj ...
• Indijske nemaju kraj ...

Sedi plavuša na drvetu i testeriše granu na kojoj sedi. Naiđe jedna baba i pita:
• Dete, šta to radiš? Što testerišeš granu na kojoj sediš?
• Ma, beži, bre, baba! - tera je plavuša.
Baba kaže:
• Pa pobogu, pašćeš. Ne testeriši tu granu.
• Baba, pusti me na miru!
Ode baba, a plavuša nastavi da testeriše. Na kraju grana pukne, plavuša padne i polomi se. Digne se ona i kaže:
• Pih, bre, ona baba vidovita!

Zašto mali crv plače?
• Mama mu je otišla na pecanje ...

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Sudija se obraća čoveku koji je tužio svog komšiju:
• Vama je, znači, komšija rekao da ste majmun. Da li je to istina?
• Da, istina je.
• Pa, što ga onda tužite?

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar:
• Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže:
• E, među anđelima nije.
Onda traži u drugoj pa kaže:
• Nije ni u čistilištu. Nema ga!
Uzme još jednu knjigu, traži, pa će:
• Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima.
Najednom se priseti i upita udovicu:
• Koliko ste dugo bili u braku?
Udovica:
• Pa nekih 50 godina ...
Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu:
• Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Imate li sobu? - upita gost ušavši u hotel.
• Samo s pogledom na more, ali je skuplja od ostalih.
• A ako obećam da neću gledati kroz prozor?

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

Posle burne žurke u studenjaku, student se budi u bolnici:
• Šta mi se desilo? – pita zabrinutog cimera koji stoji kraj bolničkog ležaja.
• Ma, pusti. Napili smo se k’o stoke, pa si ti negde oko ponoći izašao na krov i kladio se u 100 evra da ćeš tri puta obleteti zgradu.
• Pa, što me nisi zaustavio, da se ne polomim ovako?
• Ih, ja uložio 50 evra da ćeš uspeti!