VICOTEKA

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče:
• Vojniče, zašto kasniš?
• Prase!
• Kakvo, bre, prase?
• Slonče!
• Kakvo prase? Kakvo slonče?
U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže:
• Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ...
• Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče?
• Prase, to znači: prao se!
• Aha! A slonče?
• Pa, sa lončetom!

Pijani muž se posle ponoći vraća kući i još sa vrata se prodere:
• Ženooo, šta si mi spremila?
Ona se pope na stolicu i reče:
• Recitaciju!

Šta je to cunami?
• Puna plaža ljudi, a nigde žive duše!

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita:
• Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu?
Milojko odgovori:
• Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Ulazi nastavnica u razred držeci pismene zadatke i ljutito kaže:
• Sram vas bilo, deco! Ja vam zadajem temu "Slavne žene sveta" a vi mi tamo pišete o Ceci i nekakvoj Ledi Gaga! Kako se nijedan nije setio da piše recimo o ... Mariji Kiri!?!
Na to se deca uzvrpolje, pogledavaju i počnu da se smeju.
• Vama je sad i smešno, sram vas bilo!
Na to se Perica odvaži, ustane i kaže:
• Nastavnice, ne zove se Marija Kiri, nego Maraja Keri!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Zašto je Obama pobedio na izborima?
• Uzevši u obzir u kakvom stanju je Buš ostavio zemlju, opet su najgori posao uvalili Crncu!

Za razliku od glave, stomak javlja kada je prazan.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Nakon što su se u subotu ujutru probudili naspavani, muž se okrete i odlučno reče ženi:
• Draga, danas moramo našem psu da odsečemo rep!
Žena ga, u čudu, pogleda:
• Zaboga, pa zašto bismo psu sekli rep?
• Sutra dolazi tvoja majka, a ja ne želim da ona stekne pogrešan utisak da joj se neko u ovoj kući, osim tebe, raduje!