VICOTEKA

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest.
• Daj prvo dobru.
• Dobili smo popust u auto servisu ...

Razgovaraju dva lažova:
• Jesi li ti čuo za Atlantski okean?
• Jesam, nego šta!
• E, pa ja sam ga celog preplivao!
• A, jesi li ti čuo za Mrtvo more?
• Naravno ...
• E, ako nisi znao, ja sam ga lično ubio!

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare:
• Daj sto dinara za dete.
Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor:
• Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare?
• Pa evo ti dete.

Svađaju se Milutin i komšinica Javorka:
• Da si kojim slučajem moj muž, sipala bi ti otrov za pacove u piće!
• A da si ti kojim slučajem moja žena, ja bi ga i popio!

Pitali Lalu šta voli više Božić ili seks. A on će:
• Ta Božić, dolazi češće!

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera:
• Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek.
Ona će na to:
• A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Zašto Piroćanac, koji se upravo dovezao na parking, sebi reže nogu testerom?
• Zato što tamo stoji natpis: Besplatan parking za invalide!

Ulazi čovek kod doktora, sav se trese i pita:
• Doktore, ima li ova moja treskavica veze s tim što me je otac napravio na veš mašini?
Doktor ga gleda i reče:
• Nema, i mene je moj napravio na gramofonu i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa, i vidiš nije mi ništa ...

Šta peva mali ciga kad ga majka kupa?
• Ne pomažeee voda majkooo ...

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...