Popust u auto servisu

• Dragi moj mužiću, imam dobru i lošu vest. • Daj prvo dobru. • Dobili smo popust u auto servisu ...

Stariji, bogati tip oženi se veoma mladom devojkom. Dolazi prva bračna noć: • Dragi, hoćemo li sada divlje da se volimo ... ? Na to on podiže ruku sa razdvojenim prstima. • Šta, ... pet puta? • Ne, nego biraj prst!

Čak Noris nikad neće dobiti srčani napad! Njegovo srce nije glupo da ga napadne.

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Pita mali Ciga tatu: • Tato, šta je to demokratija? • Demokratija ti je, sine, kada svi beli rade, a mi samo sedimo i dobijamo pomoć samo zato što smo Cigani ... • Ali, zar ih to ne nervira? • Pa, nervira ih, ali to više nije demokratija, već rasizam ...

Na Sudu, brakorazvodna parnica, ... sudija pita: • Gospođo, koliko ste puta prevarili svog muža? • Časni sude, ja sam ovde došla da se razvedem, a ne da se hvalim!

Pitali Cigu: • Cigo, za koga ćeš da glasaš? A Ciga odgovara: • Za Miloševića, on mi je najdobar! • Pa, ne možeš za Miloševića, jer on nije u zemlji. • Onda ću za Đinđića, on je u zemlji!

Na ribljoj pijaci: • Pošto Karaš? • Karam besplatno gospođo, a ovo su babuške!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ: • Nazdravlje!

Direktor firme za izradu stolarije obilazi svoje radnike i pita jednog: • Koliko prozora možeš da napraviš za jedan dan? • Dva - odgovori ovaj. • Samo dva, ... zašto tako malo? Pa ja bih mogao da naprvim bar deset dnevno. • Pa, naravno da možete, gospodine direktore. Vi ste stolar, a ja diplomirani ekonomista.