Koncetriši se malo

Sedeli Mujo i Haso u parku, pričali i pili rakiju. Pričaju oni kako alkohol škodi i odjednom kaže Mujo: • E, Haso, ba, 'vako ćemo. Ako ne pogodiš u kojoj ruci mi je rakija nikad više nećemo piti, a ako pogodiš, nastavljamo! Je l' važi? • Važi, Mujo. Stavi Mujo ruke iza leđa i kaže: • Pogađaj! Haso se misli, pa kaže: • Desna! A Mujo mu na to odgovori: • Daj Haso, bolan, koncentriši se malo !!!

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna: • Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta. • Šta to radiš, čoveče? - upita on. • Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj. • Zašto bre? - zabrinuto će prvi. • U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj. Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu. • Šta je bilo, ne skačes? • Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Kaže ćerka majci: • Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život? • I, da li ti se neko javio? – pita majka. • Da, javio mi se tata!

Zašto su tange skupe? • Niko nije lud da ti se zavlači u dupe za male pare.

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči? • Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Ide Isus Hrist parkom i naiđe na hipika koji puši travu pa mu se obrati: • Dobri čoveče, zašto pušiš? Pušenje je štetno za zdravlje, dobićeš rak pluća. • Ali ovo nisu obične cigarete, ovo je vutra i odlična je, probaj! • Neću, ne pušim, a i ti prestani. • Ali kažem ti, dobra je, probaj. • Ne, ne. • Ma samo se opusti i probaj, duni jednom. I da ne uvredi dečka, da pokaže kako je učtiv, Isus pristane i dune par puta. Onda se seti da se nisu upoznali i predstavi se dečku: • Izvini, nisam se predstavio, ja sam Isus Hrist. • Jesam li ti rekao da je vutra odlična!

Kakva je razlika između žene i teroriste? • Sa teroristom su pregovori mogući!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu: • Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari! Nakon završenog posla, pita anđeo: • Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda? Bog reče: • Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine: - Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan. - Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek. - Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Komšija je opet je priveo neku ribu, toliko su glasni da ne mogu da zaspim. Brojim im orgazme. Do sad su imali osam, ... računajući i moja dva.