VICOTEKA

Hit ponunda ovog leta: Provedite 30 dana na svom radnom mestu, za samo 150 eura!

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor:
• Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan?
• Ma ćuti, crkla mi mačka.
• Crkla? Kako, bolan, crkla?
• Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ...
• E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o!
• Nije crkla kad sam je kupao ...
• Nego?
• Kad sam je cedio ...

Ide pandur ulicom i vidi klinca kako puši. Priđe mu i povišenim tonom ga pita:
• Znaš li ti, mali, da pušenje skraćuje ljudski život napola?
Klinac sleže ramenima i stidljivo će:
• Ne znam ...
• Koliko ti imaš godina? - upita ga pandur strogo.
• Deset.
• Eto, vidiš, ... da ne pušiš, sad bi imao pet!

Iznervirao se Sneško Belić što mu zeka svake godine pojede nos od šargarepe, pa je ove godine stavio šargarepu ispod stomaka. Dolazi zeka pa mrsko gleda u šargarepu, a Sneško će na to:
• Šta je bilo zeko, gadi ti se?

• Deda, da li bi voleo da imaš studentkinju u krevetu?
• Bih, i te kako.
• Pa zašto onda babu ne upišeš na fakultet?

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Došla senilna baba na autobusku stanicu da kupi kartu.
Baba:
• Dajte mi jednu kartu do Muda.
• Bako, nema tog mesta.
A baba opet:
• Ma dajte mi jednu kartu do Muda!
• Ali bako, nema tog mesta ... da niste mislili na Jajce?!
Baba:
• Joooj, jeste ... znala sam da se nešto vrti oko kurca.

Plavuša radi u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon:
• Hteo bih za večeras da naručim sto za osam osoba.
Plavuša će na to:
• Opet vi! Već sam vam pet puta rekla da ne prodajemo namještaj!

Sede baba i deda na klupi u hladu, pa malo ćaskaju. Pita deda babu:
• Sećaš li se ti baba kad sam te prvi put poljubio?
A baba:
• Sećam se, kako se ne bi sećala!
Pita deda opet:
• A sećaš li se kad sam te prvi put jebao?
A baba će:
• Kako si jebao tako se i sećam!

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više.
• Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe.
• Pa šta, nemoj da se javljaš!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...