VICOTEKA

Dolazi Haso u kafanu, kad iz kafane izleće Fata kao furija, psujući na sav glas. Uđe Haso unutra i ugleda Muju kako sedi za stolom i umire od smeha:
• Mujo, bolan, š'a je to s Fatom, što se tako razljutila?
Mujo i dalje umire od smeha:
• A slušaj, jarane, malo sam je podučio kako to izgleda kad idemo u šoping!
Haso zbunjeno upita:
• Kako to?
Mujo otpije gutljaj i odgovori sa smeškom:
• Prošet'o sam je kroz deset kafana, u svakoj sam pregledao cenovnik, pa  se vratio i prvu kafanu i tu naručio pivo!

U nekoj šetnji posle posla, jedan programer se poverava drugom:
• Znaš, imam problem ... neće da mi se digne ...
• Jesi li probao iz safe moda?
• Jesam. Neće ...

Umro Josip Broz Tito, pa se svađaju Hrvat i Srbin. Srbin kaže:
• Sahranite ga vi, vaš je.
Hrvat kaže:
• Sahranite ga vi, kod vas je bio 50 godina.
Sluša ih Jevrej kako se svađaju pa im kaže:
• Ma daj, prestanite, ne mogu više da vas slušam, sahranićemo ga mi.
Tek će Srbin i Hrvat:
• Nemoj molim te, vi ste već jednog sahranili, pa vam je vaskrsao ...

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

• Dobar dan! Ja sam komšija sa sprata ispod Vas. Zamolio bih Vas da kažete svojoj ženi da bude malo tiša kad vodite ljubav. Ne mogu više svake noći da slušam "To, Jovane", "Još Jovane".
• Bojim se da ste pogrešili stan. Ja sam Aleksa i stalno radim treću smenu!

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Kako se zove najbolji japanski kreator?
• Sašimi Sako!

Kako je najlakše potopiti podmornicu punu plavuša?
• Dovoljno je pokucati na vrata.

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao:
• Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno?
Na to će Fata:
• Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...