Kitić i Đoković

Šta je zajedničko za Mileta Kitića i Novaka Đokovića? • Prezime.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita: • Ženo, jesi li tu? A ona će: • Tu sam, ljubavi moja. Pita on svog sina: • Sine, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. Pita dalje Piroćanac svoju ćerku: • Ćero moja, jesi li tu? • Tu sam, tatko, tu sam. A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi: • Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Deda i baba vode ljubav ... Baba: • 'Ajde deda, guraj! Deda: • Pa ima li ga tamo? Baba: • Nema! Deda: • Nema ga ni 'vamo!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Rade Muja i Fata na njivi kad stigne Muji poruka od švalerke: • Dođi brzo, sama sam kući! Razmišlja on kako da se izvuče pa kaže Fati: • Jao ženo, izgleda umro tetak! Evo sad mi javili. Ostani ti i kopaj, a ja idem da vidim treba li im kakva pomoć ... Ode Mujo i ostavi Fatu na njivi da kopa. Posle nekog vremena vraća se on kući i kaže: • Nećeš verovati. Ja otišao do tetka, kad on živ i zdrav. Rekoh, kad sam već tu, sednem sa njim, popijem kafu, upitam ga za zdravlje i shvatim da me neko lepo namagarčio. Ne mogu da verujem da se ljudi šale na takav način! Na to će Fata: • Ovaj svet je totalno poludeo. Evo sad kad si ti otišao, naiđoše dvojica pijanih drumom i napadoše na mene. Kažu, ili da im pevam, ili da skidam gaće ...! • I, ... šta si ti uradila? - upita je Mujo, vidno zabrinut. A Fata će: • Pa, kako da pevam crni Mujo kad je tetak umro?

Bili Mujo i Haso u nekom hotelu i preko noći ih izboli komarci. Žale se oni na recepciji, a recepcioner ih pita jesu li ostavili svetlo. • Jesmo, bolan - odgovoriše Mujo i Haso. • Ma, morate ugasiti, svetlo ih privlači - na to će recepcioner. I tako drugu noć oni ugase svetlo, kad u pola noći uleti u sobu svitac, a za njim još nekoliko njih ... Mujo viknu: • Bežimo Haso, evo ih sa baterijama!

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ. Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže: • Tatko, skoncetriši se!

Čudi se mladi Crnogorac: • Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta? Odgovora mu stariji: • Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Tepa Mujo Fati: • Lepa si kao srna ... ili kako se već zove ona životinja sa surlom ...

Ulazi klinac ujutro u kuhinju kad tamo neki tip prevrće po frižideru. • Dobro jutro, ti si sigurno novi baby sitter? • Jok, ja sam novi mother fucker.

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita: • O`š povesti i mene? • Mani me se, neću! • Ta, povezi me, makar u šaragama ... • Luda ženo, neću. I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče: • A lepo me molila da je povedem!