VICOTEKA

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h.
Policajac započinje razgovor:
• Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara.
Vozač odgovara:
• Ali ja poznajem vašeg načelnika.
• U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara!
• Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom!
• Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara?
• Ali mi smo kućni prijatelji!
• Pa pozovite ga telefonom!
Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan.
Policajac nastavlja:
• I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Mujo zove Fatu telefonom:
• Ispao mi laptop iz krila sa uključenim Fejsbukom. Joj, kako sam se zabrinuo, jeste li svi dobro?

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Tepa Mujo Fati:
• Lepa si kao srna ... ili kako se već zove ona životinja sa surlom ...

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu:
• Lalo, ti moraš u prve borbene redove!
A Lala će:
• Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana:
• Ko je ono na ostrvu?
• Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Muž i žena došli u neki luksuzan hotel, sede u baru i vide jednu jako zgodnu devojku.
• Baš je zgodna ona tamo ... šteta što je kurva – kaže muž.
• Sram te bilo, kako možeš za tu finu devojku da pričaš takve stvari ...
• Ma, kurva je, sto posto!
• Ma nije – žena tvrdi.
• Evo, dokazaću ti. Kreni polako do naše sobe, a ja ću je pokupiti i  dovesti. Uđi pre nas u spavaću sobu, sakrij se negde i slušaj ...
I tako, sedi žena skrivena iza zavese, kad muž dovodi devojku ...
• Dobro, kod mene se plaća u napred, to je 100 dolara na sat.
• Uh, pa to je puno para, nemam toliko ...
• Pa koliko bi dao ...
• Šta ja znam, imam samo 10 dolara.
• Onda ne znam zašto si me uopšte zvao! - kaže kurva i besno izađe na vrata.
Posle nekog vremena, muž i žena se vratili u bar, sede i pričaju, kad kurva prolazi pored njih i dobacuje:
• Eto vidiš šta dobiješ za 10 dolara!

Dama u poodmaklim godinama stoji na pramcu broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir obema rukama da ga vetar ne oduva. Jedan gospodin se približi i kaže:
• Oprostite mi, gospođo, ne želim da Vam smetam, ali da li ste primetili da vetar podiže Vašu haljinu vrlo visoko?
• Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim šešir na glavi.
• Ali, gospođo ... jedna dama vaših godina treba da zna da su njeni intimni delovi izloženi javnosti! – kaže kavaljer.
Dama baci pogled prema dole i odgovori:
• Gospodine, sve što vidite kada se haljina podigne, staro je preko šezdeset godina. A šešir sam kupila juče!

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno:
• Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata?
Haso slegne ramenima:
• Kak'a?
Mujo otpije:
• K'o uragan, jarane, k'o uragan!
Haso će:
• Šta, u krevetu?
Mujo uzdahne:
• Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!