VICOTEKA

• Komšo, tuširaš li se posle seksa?
• Obavezno ...
• Idi kresni nešto, molim te, ... pocrkasmo svi u zgradi.

Zašto Internet ne može da zameni standardne štampane novine?
• Zato što Internetom ne možeš da ubijaš muve.

Na času kaže užiteljica:
• Deco, danas ćemo učiti o cveću. Svako će mi reći po jedan cvet. Hajde ti Marice.
• Ljubičica.
• Joj diiiivno. A sada ti Brankice.
• Narcis.
• Joj diiiivno! Sada ti Perice.
• Orgazam.
• Juu, Perice! Pa to nije cvet!
• Znam, ali je diiiivno.

Ko radi ne boji se da će mu gazda biti gladan.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo.
• E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ...
• A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije.
• Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe!
• Uh, pa ti si se onda baš omrseo!
• Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Šta je to cev?
• To je šipka kroz koju je provučena rupa.

Policajci u nekom selu videli stado ovaca, pa jedan kaže:
• Ajde da uzmemo jednu ovcu pa je ispečemo.
Kada su izlazili sa pašnjaka, naiđe pastir:
• Vi ste sigurno policajci? - reče pastir.
• Ma nemoj, a kako ti to znaš? - upita policajac.
• Pa od svih ovih ovaca Vi ste izabrali baš šarplaninca. - odbrusi pastir.

Navalio pijani Milojko na konobaricu da se uda za njega:
• Neću, jer kad se otrezniš, predomislićeš se.
• Evo, kunem se, neću se otrezniti.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...