VICOTEKA

Umro Josip Broz Tito, pa se svađaju Hrvat i Srbin. Srbin kaže:
• Sahranite ga vi, vaš je.
Hrvat kaže:
• Sahranite ga vi, kod vas je bio 50 godina.
Sluša ih Jevrej kako se svađaju pa im kaže:
• Ma daj, prestanite, ne mogu više da vas slušam, sahranićemo ga mi.
Tek će Srbin i Hrvat:
• Nemoj molim te, vi ste već jednog sahranili, pa vam je vaskrsao ...

Šta kaže mama plavuši kad plavuša izlazi u grad?
• Ako do deset ne budeš u krevetu, vrati se kući!

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Veterinar zove Milorada telefonom:
• Vaša Milunka je ovde sa mačkom i želi da je uspavam, slažete li se sa time?
• Naravno, a mačku pustite slobodno, zna ona sama da se vrati kući!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Ode Mujo na more i uspe mu da zavede plavokosu strankinju i odvede je u hotel. Krene sa predigrom, pa na glavni deo, i posle dva sata završi posao. Pošto je znao malo engleski, pita je:
• You finish?
• No - odgovara ona.
Šta će Mujo, krene opet da je obrađuje, smišljajući usput nove poze. Posle tri sata, sav znojav, upita je:
• You finish?
• No - opet će ona.
Mujo u neverici, ali ne želeći da osramoti svoje Bosance, poslednjim atomima snage krene opet u akciju. Posle četiri sata, sav iscrpljen i bez daha, prošaputa:
• You ... you finish?
• No... I’m Swedish!

• Šta ti je to?
• Koje?
• To na kaputu?
• Dugme?
• Ne pravi se pametan. Ta dlaka, ... ne odgovara ni jednoj boji u krugu porodice i prijatelja!?
• Jebi se! Hoćeš DNK analizu?
• A kao smeš na analizu?
• Odvratna si! Ja tebe nisam proganjao za tragove zuba na dupetu!
• Rekla sam ti da je to od kera!
• E pa i dlaka je od kuje!

Bio student Crnogorac na nekoj sahrani pa onako usput čita natpise na spomenicima: dipl. inž. taj i taj, dipl. ekonomista taj i taj, dipl. pravnik taj i taj. Posle nekog vremena, sav tužan, kaže prijatelju do sebe:
• A, kad ja umrem, meni će pisati: Uhvatio uslov za treću godinu!

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Došao neki tip iz Beograda u Sarajevo i hoće da obiđe grad ali ne zna kuda prvo da krene. Zaustavi prvog prolaznika i pita ga:
• Izvini, jesi li ti odavde?
A prolaznik će na to:
• Nisam, ja sam od Ibre, a Avdo ti ima ćerku.