VICOTEKA

Haso:
• Mujo, jebo mater, odreza mi mašina prst!
• Kako bolan, odreza?
• 'Vako, ... uhhh, jebo mater, ode još jedan!

Posle nesreće u Černobilu, ćerka kaže mami:
• Mama, mama, meni raste treća sisa.
• Ma boli me đoka za to, ... sad imam većih problema: ocu ti kasni 15 dana – odgovori joj majka.

Na velikom takmičenju, bacač koplja kaže svom kolegi:
• Danas se moram jako potruditi, u publici je i moja tašta.
Kolega odgovara:
• Čoveče, to je preko sto metara, teško da ćeš je pogoditi!

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor:
• Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan?
• Ma ćuti, crkla mi mačka.
• Crkla? Kako, bolan, crkla?
• Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ...
• E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o!
• Nije crkla kad sam je kupao ...
• Nego?
• Kad sam je cedio ...

Zašto slon ne želi da koristi kompjuter?
• Boji se miša.

Perica dobio od oca klavir, ali mu sviranje baš nešto ne ide. Da bi ga stimulisao, otac mu kaže.
• Perice, za svaki čas sviranja imaš hiljadu dinara.
Perica odgovara:
• Malo je to ćale, komšija daje dve  hiljade da ne sviram.

Mujo došao kod doktora te predao zdravstvenu knjižicu i čeka. Posle nekog vremena izlazi medicinska sestra i pita:
• Šta Vas boli?
Mujo reče:
• Kurac!
Sestra se iznenadi:
• Nemojte biti bezobrazni, meni recite da Vas boli grlo, a doktoru šta Vas stvarno muči.
Doktor mu prepisa lekove i zakaza kontrolu za pet dana. Posle pet dana dolazi Mujo, pa ga sestra ponovno pita:
• Šta Vas boli?
• Grlo!
• Kad gutate?
• Ne, nego kad jebem!

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Avion se srušio na sred groblja. Policija pronašla 10.000 mrtvih.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi?
• Ima na sebi najskuplju trenerku.