Prava prijateljica

Prava prijateljica sama ponudi, ... ne čeka da je pitaš.

Hvali majka ćerku pred budućim zetom, pa kaže: • Da samo znaš kako je dobra kuvarica, ... je li kćeri, jesi li oprala salatu? • Nisam mama, nestalo deterdženta!

Kako plavuša pravi pekmez? • Tako što ljušti krofne!

- Zašto hleb izgori? - Zašto zub zaboli? - Zašto devojka zatrudni? • Zato što se ne izvadi na vreme!

Pita kondukter osobu u vozu: • Je l' imate kartu? • What? • Kartu, molim. • Excuse me? • Kartu! • I don't understand. • Your ticket, please. • Šta?

Poklanjam pudlicu. Zvati od 5 po podne do 10 uveče. Ako se javi ženski glas - odmah spusti slušalicu!

Najnovije istraživanje kaže, da žene koje imaju neki kilogram viška, žive mnogo duže od muškarca koji im je to rekao.

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica. • Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka. • Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče: • Tata, tata, kako su lepi oni konjovi! • Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!