VICOTEKA

Prava prijateljica sama ponudi, ... ne čeka da je pitaš.

• Deco, danas ćemo učiti novo slovo. to je slovo P. Hajde, ko će da mi kaže neku reč na slovo P?
Perica odmah diže ruku, a učiteljica će:
• Ti Perice spusti ruku! Još nisi doveo oca u školu ni za slovo K!

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho:
• Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu ....
Mujo je mrko pogleda i odgovori:
• Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!

Ide pas pustinjom pa odjednom zastade i reče:
• Ako uskoro ne naiđem na neko drvo, upišaću se!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Kako se na sudu, u parnicama za razvod braka, stručno naziva švaler?
• Svedok saradnik.

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h.
Policajac započinje razgovor:
• Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara.
Vozač odgovara:
• Ali ja poznajem vašeg načelnika.
• U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara!
• Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom!
• Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara?
• Ali mi smo kućni prijatelji!
• Pa pozovite ga telefonom!
Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan.
Policajac nastavlja:
• I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!

Razgovaraju dve bebe:
• Reći ću ti nešto u poverenju - kaže jedna.
• Kaži - reče druga.
• Izgubila sam nevinost.
• Ju, kako?
• Sela sam na cuclu.

Pita momak devojku:
• Je li, gde to izlaziš svako veče i sa kim?
Devojka odgovara:
• Na probe hora, sa prijateljicama.
• I, šta radite tamo?
• Ma ništa posebno, pijemo vino, malo časkamo ...
• Pa onda, ... kada pevate?
• Kada se vraćamo kući!

Halo, policija?
• Da, kako Vam možemo pomoći?
• Prijavio bih komšiju Tomu, skriva marihuanu u šupi!
• Poslaćemo patrolu.
Policija dolazi kod Tome, pretresu celu šupu s drvima, rascepaju drva ne bi li našli  marihuanu, ali ništa od toga ... Uveče zvoni telefon kod Tome:
• Zdravo Tomo, jel’ došla policija?
• Jesu, jesu, došli i nacepali drva!
• Ok. E sad je red na tebe da me prijaviš, treba da mi se prekopa bašta ...