VICOTEKA

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu?
• Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen.
• A na drugom?
• Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa.
• I cveće i bombonjeru da joj poklonim?
• Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole.
• Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ...
• Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Mujo pita Hasu:
• Da li tačno da su šargarepe dobre za vid?
Haso odgovori:
• Pa naravno Mujo, jesi li ti ikad video zeca sa naočarima?

Ušla sam u prodavnicu, a nasmejani prodavac me je upitao:
• Šta dama želi?
Odgovorila sam:
• Dama želi martini, dobrog muškarca i redovan seks, ali došla sam samo po hleb ...

Depresija u Srbiji je kada se više ne radujete ni tuđoj nesreći.

Pita mali Ciga svoju majku:
• Mamo, mamo, kako sam se ja rodio?
A majka će:
• Pa, ... ja i tata smo legli da spavamo ... i ujutru, kad smo se probudili, ti bio ispod ćebeta.
Sutradan se mali Ciga budi i vidi bubašvabu u svom krevetu i kaže joj:
• Imaš sreću što sam ti ćale, inače bih te sad zgazio!

Šta je to Dan žena?
• Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!

U sred noći probudi žena muža i kaže:
• Dragi, baš sam nešto ružno sanjala i prepala sam se. Znaš, kada sam bila mala i kad sam se u sred noći bojala mraka, ili kad mi je bilo hladno, mama bi me uvek privila ka sebi, zagrlila i poljubila.
A muž će:
• Pa ti stvarno nisi normalna!? Sad, u pola noći, da te vozim kod mame?

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada:
• Doktore treba mi neki dan bolovanja.
• Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ...
• Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu.
• Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra.
U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ...
• Šta čekaš, ulazi i svlači se!
Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita :
• Pa zar se još nisi još skinuo?
• Evo odah.
Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu:
• Šta se držiš za đoku?!
• Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.