VICOTEKA

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu?
• Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen.
• A na drugom?
• Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa.
• I cveće i bombonjeru da joj poklonim?
• Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole.
• Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ...
• Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Na kasi, u nekoj trgovini:
• Koliko treba da platimo?
• 12.316,00 dinara.
• Uh, možete li odbiti ono što je moja žena kupila?
• Naravno, samo trenutak ... Vaš račun iznosi 132,00 dinara.

Rešavaju Haso i Mujo ukrštene reči:
• Jedno povrće - pita Haso.
• Kupus - kaže Mujo.
• Nije, Mujo, ne može da stane.
• Uzmi manju glavicu - Mujo će pobedonosno.

Žene se dele na pet grupa:
• Nevina - ne da nikom.
• Devojka - daje samo dečku.
• Udata žena - daje samo mužu i ljubavniku.
• Kurva - daje svima.
• Prokleta kurva - daje svima, samo meni ne!

Mladić pita plavušu:
• Jesi li pre mene s nekim hodala?
Plavuša će na to:
• Nisam, svi su imali auto!

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu.
• Dvadeset eura - kaže ona.
• A kakva je to biljka?
• To je biljka iz porodice kaktusa.
• E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Mujo Fati šalje poruku:
• Šta je to u tvojim venama što me tera tuđim ženama?
A Fata odgovori:
• Isto što i u tvojim mudima što me tera tuđim ljudima.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Kada pomešaš vodu i brašno, dobiješ lepak, a ako dodaš šećer i jaja, dobićeš tortu. Gde nestade lepak? Lepak je ono što zalepi tortu za stomak, kukove i guzicu!

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.