VICOTEKA

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

• To, to! Jače, jače ...
• Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina?
• A da, da! Boli, boli ...

Zašto baba čita Bibliju?
• Sprema se za prijemni.

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Pita parna lokomotiva električnu:
• Na koju foru si prestala da pušiš?

Pita Perica nastavnicu srpskog jezika:
• Da li se pravilno kaže: nezaposlen ili nije član nijedne stranke?

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita:
• Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu.
• To je škola.
• A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke.
• To su učenici.
• A gde smo mi, nastavnici i učitelji?
• Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku.
Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito:
• Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!