Veverica nosi lubenicu

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže: • Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu. Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda: • Šta se smeješ? A zeka će: • Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Jezička nedoumica: Da li je ispravno dvaput? • Jeste, ko može!

Meda zabranio pušenje trave u šumi. Ide on tako jednom i vidi nešto se dimi iz vode. Gurne on ruku u vodu i izvuče zeku, a zekine oči naduvane, crvene ... • Je li, zeko, jesam li rekao da nema duvanja? • Džabe, za nas ribice to ne važi!

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Pita učiteljica Pericu: • Sa koliko nula se piše milion? • Sa šest! - odgovori Perica. • A pola miliona? • Pa, sa tri!

Obećao Piroćanac sinu da će mu kupiti auto kada završi školu. Kada je dobio diplomu, sačeka ga ”Peglica”, a on krupan, jedva se smestio u auto pa pita oca: • Je li, tatko, zašto mi nisi kupio neki veći auto? A otac odgovara: • Vozi sinko, vozi, će se razgazi!

Pita baka Pericu: • Zbog čega si tako crven u licu? • Trčao sam da prekinem tuču - uzbuđeno će Perica. • To je baš lepo od tebe. A ko se tukao? • Ja i još jedan dečak.

Dolazi Perica iz škole i plače. Pita ga otac: • Zašto plačeš? • Dobio sam jedinicu. • Zašto si dobio jedinicu? • Nisam znao šta su vlast, država i narod. • Ne plači sine, tata će to da ti objasni. Daću ti primer - kod nas u kući vlast sam ja, mama je država, a narod ste ti i seka. Sutradan, dođe vreme ručka, Perica sa sestrom gladan čeka za stolom, a otac za to vreme u sobi kreše majku. Primeti to Perica pa kaže sestri: • Pogledaj ti to! Dok vlast rastura državu, narod gladuje.

• Bio sam na vašaru, pijan sam gađao iz puške da osvojim neku nagradu. • Šta si gađao? • Ma znaš, ... Ciganka zavrti točak sa brojevima i to gađaš. • Aha, i šta si osvojio? • Pola godine u Mitrovici. • Pa šta si pogodio? • Ciganku.

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu: • E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!