VICOTEKA

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Devojka ostavlja verenika:
• Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten!
• A gde je kutijica?

Avion se srušio na sred groblja. Policija pronašla 10.000 mrtvih.

Fata čeprka po Mujinom telefonu pa ga pita:
• Ko ti je ovaj Huso limar u telefonu?
Mujo odgovara:
• Ma, ne znaš je ti!

Svađaju se tenk i automobil Fića. Kaže tenk:
• Ajde ćuti Fićo, pogledaj se kakav si, sav mali, zbudžen, a što je najgore - nosiš motor u guzici.
Na to će Fića:
• E, ajd ne loži se, bolje motor u guzici, nego kurac na glavi!

Ušla sam u prodavnicu, a nasmejani prodavac me je upitao:
• Šta dama želi?
Odgovorila sam:
• Dama želi martini, dobrog muškarca i redovan seks, ali došla sam samo po hleb ...

Doktor se nakon pregleda obraća jednom pacijentu:
• Vama je potreban savršen mir. Prepisaću vam ove tablete za živce. Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi.

Prolazi kondukter vozom i viče:
• Karte na pregled!
Prilazi jednom klincu i kaže:
• Mali, imaš li kartu?
A klinac će:
• Ja sam Srbin.
Kondukter se kiselo nasmeje i opet:
• Ok, ali imaš li ti kartu?
A klinac:
• Ali ja sam Srbin.
Kondukter popizdi:
• Ma zabole me šta si, ima da letiš bez karte!
Na prvoj sledećoj stanici izbaci on klinca iz voza. Stigne voz na glavnu stanicu, izađu svi putnici, a kroz voz prolazi mašinovođa. Prilazi kondukteru i kaže mu:
• Brate, da nisi video mog klinca?
A kondukter se lupi po čelu:
• Jao, brate Srbo, izvini.

Ako je ženi srce od kamena, tu ni tucanje ne pomaže.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.