VICOTEKA

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Dođe pacijent kod doktora i kaže:
• Doktore, ja sam mnogo neodlučan.
Doktor odgovori:
• Dobro, sredićemo to.
A pacijent će:
• A možda i nisam.

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

• Doktore, treba mi potvrda da ne mogu da radim.
• U redu, šta Vam fali?
• Pa, ... ta potvrda.

Zašto se plavuši svakog dana ispune sve želje?
• Zato što ima zlatnu ribicu.

Devedeset devet odsto stanovništva je nezadovoljno seksom, što je i logično, ... pošto ne mogu da stignem na sve strane.

Lete avionom Rus, Amerikanac, Srbin i Crnogorac. Prođu oni iznad Rusije, a Rus baci plinsku bocu.
• Zašto si to bacio?
• Ma ima toga kod nas koliko hoćeš.
Prođu oni iznad SAD, a Amerikanac baci kanister nafte.
• Zašto si to bacio?
• Ma ima kod nas toga koliko hoćeš.
Nastave oni sa letom i prođu iznad Srbije. Pogleda Srbin u Crnogorca kad će Crnogorac:
• Nemoj da ti je palo na pamet!

Pita mama Pericu:
• Rekao si da si gladan kao vuk, zašto ne jedeš?
• Mama, gde si ti videla da vuk jede grašak?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Dobro jutro komšija jesi li ti to bio do prodavnice?
• Ne, samo sam iskočio da prošetam hleb i jogurt!