VICOTEKA

Došao Piroćancu kum u goste. Piroćanac mu za ručak ispržio samo jedno jaje. Kum počne da jede, ali mali Piroćanac sedne uz kuma, pogleda u jaje, pa zaplače:
• Tata, hoću i ja da jedem jaje!
Na to će otac:
• U bre, kakav si! Odmah plačeš! Pa nije kum ala, pa da pojede celo jaje, će ostane i za tebe!

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Ulazi Mujo u krevet pijan kao torba. Mujo:
• Fato, baš nam je dobro!
Fata:
• Tebi možda je, a meni je zlo od tebe!
Mujo:
• Dušo, matičar je rekao u dobru i zlu, opusti se i spavaj!
Fata:
• A rekao je i dok nas smrt ne rastavi, pa se ti opusti i spavaj!

Vraća se muž kući i zatiče ženu sa ljubavnikom u krevetu, pa odmah poče da se dere i psuje, al` ga žena prekide:
• Šta ti je, sta se dereš?! Šta će čovek da pomisli o nama!?!

Plavuša, a uz to i devica, kaže vibratoru:
• Nemoj da se treseš, i meni je prvi put.

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je:
• Gospođo, poznajete li me?
• Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ...
Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje:
• A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca?
• Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ...
Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče:
• Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Razočarao se Milorad u život, pa krenu on tako na Moravu da se obesi. Prebaci on konopac preko grane koja je visila nad rekom, namaknu ga na vrat i skoči u reku. Kad, eto ti vraga, grana puče, on upade u vodu i poče da se davi. Jedva se on iskobelja iz vode i povika:
• Džaba ti bešenje, zamal` da se udavim!

Zašto plavuša nosi reket u kafić?
• Čula je da će joj konobarice servirati.

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže:
• Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva!
Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega:
• Šta je, Cigo, ne možeš?
• Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!