VICOTEKA

• Halo, dobar dan, da li je to Društvo za zaštitu životinja?
• Jeste, izvolite?
• Pa, evo poštar već sat vremena sedi na drvetu i mog psa naziva svakakvim prostačkim imenima!

Sedeli Mujo i Haso u parku, pričali i pili rakiju. Pričaju oni kako alkohol škodi i odjednom kaže Mujo:
• E, Haso, ba, 'vako ćemo. Ako ne pogodiš u kojoj ruci mi je rakija nikad više nećemo piti, a ako pogodiš, nastavljamo! Je l' važi?
• Važi, Mujo.
Stavi Mujo ruke iza leđa i kaže:
• Pogađaj!
Haso se misli, pa kaže:
• Desna!
A Mujo mu na to odgovori:
• Daj Haso, bolan, koncentriši se malo !!!

Plavuša u sudnici, u svojstvu optužene. Sudija:
• Zašto ste otrovali komšije?
Plavuša:
• Pa, ... prodavac u poljoprivrednoj apoteci mi je rekao kako je bube najbolje trovati zajedno sa komšijama ... !

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Vraća se gazda sa puta, pa pita Lalu šta ima novo na imanju:
• Ništa gazda, samo nam je pas crk'o ...
• Jaoo, pa naš verni pas ... A od čega Lalo?
• Davali smo mu konjskg mesa, gazda ...
• Što ste psu davali konjsko meso, zaboga?
• Pa od onih vaših konja ...
• Šta je bilo sa konjima?
• Crkli su dok su vukli vodu ...
• Zašto su konji vukli vodu?
• Pa gasili smo štalu, gazda ...
• Šta je bilo sa štalom?
• Zapalila se od kuće ...
• Kako se kuća zapalila?
• Pa od sveća ...
• Šta će sveće u kući kad imamo lampu?
• Pa gospa-Ljubi smo davali nedelju dana, gazda ...
• Štaaaaa! Majka mi umrla?!
• Paaaa da, gazda. Od žalosti za gospon Čedom koji je ...
• Neeee! I otac mi je pokojni?!
• Jeste gazda, dobio je šlog kada je video da je vaša gospođa Slavica pobegla sa komšijom Perom ...

Mujo se jada Hasi:
• Prodao sam ajfon ...
• Prodao!? Pa, što tako brzo, ... tek si ga kupio ... ?
• Ma pusti, prevarili su me, dali su mi korišćen, ... jabuka je bila zagrižena!

Posle tuče na jednoj svadbi, morala je da interveniše i policija. Skupljanje izjava je u toku ...:
• Pa tako ja zamolim mladu za ples. Otplešemo jedan, muzika svira dalje i mi nastavimo. Otplešemo drugi ples, muzika dalje svira i mi opet nastavimo. Pa onda treći ...
• Dobro, skrati malo. Koliko plesova ste otplesali?
• Tako negde, posle petog plesa ustane mladoženja, zatrči se do nas i šutne svom snagom svoju mladu među noge.
• Auuu. Pa to je sigurno bolelo.
• Bolelo, bolelo, nego šta. Sve prste na desnoj ruci mi je polomio, ... mater mu blesavu.

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

• Mala, imaš li ti dozvolu za posedovanje teškog naoružanja?
• Nemam, što? Jesam li k'o bomba, ... hehehe?
• Ma ne, nego ti je nos k'o haubica od 122 milimetra, ... strah me, jebo te!