VICOTEKA

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Zaustavi saobraćajac plavušu i zatraži joj vozačku dozvolu.
• Je l’ to ono roze, pa ima moja slika?
• Jeste – odgovori policajac i zatraži i saobraćajnu.
• A je l’ to ono svetlo zelene boje i nema moje slike?
• Jeste – kaže policajac, i pošto vidi sa kim ima posla, počne da otkopčava šlic.
A plavuša kaže:
• Šta, opet alko test?

Smuvaju se Mujo i Italijanka, šetaju oni plažom, a Italijanka mu kaže:
• Baciami amore! ( Poljubi me, ljubavi! )
• Kud da te bacim u more?
Italijanka ponovi:
• Baciami amore!
• 'Ajd kad si tako navalila!
Baci je Mujo u more, a Italijanka počne da vikče:
• Aiuto, Aiuto! ( U pomoć, u pomoć! )
A Mujo će:
• Ludačo, nije more ljuto, nego slano!

Devojka piše dečku pismo:
• Ja ovako više ne mogu, ne volim te, a i 4 puta sam te prevarila, vrati mi moju sliku i oprosti.
Dečko sav razočaran, odluči da joj se osveti pa pokupi slike svih devojaka koje je imao, ubaci slike u kovertu i napiše:
• Ja ne znam koja si ti, uzmi svoju sliku a ostale vrati.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Policajac rešava ukrštene reči ... :
• Vrsta drveta ( sedam slova ) - bandera
• Učesnici NOB-a ( devet slova ) - nobelovci
• Tamni deo dana ( tri slova ) - lad

• Gospođo, mogu li Vas ispratiti do kuće?
• Samo pogledom, Gospodine, samo pogledom ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Vozili se informatičar, električar i mehaničar u autu ... i auto crkne ...
Mehanicar kaže:
• Idemo mi lepo da dignemo haubu i vidimo šta je u pitanju.
Na to će elektirčar:
• Ma neeee, nije stvar u mašini, stvar je u struji ... sada ću ja to da naštelujem.
A informatičar sve to posmatra i kaže:
• Momci, a da mi izađemo i ponovo uđemo?

Ide Mujo ulicom, vidi Hasu kako po poledici nosi prozor i pita ga:
• Bolan, Hasane, gde ćeš s tim prozorom?
• Kod stakloresca da ga zastakli - odgovara Haso.
• Zašto kada nije polomljeno?
• Dok stignem do stakloresca po ovoj poledici, sigurno će se razbiti.

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća?
• U Vašingtonu!