Ćuti jer ćeš ostati bez hleba

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja: • Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb. Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature: • Dobar dan, gavrane! Gavran mudro ćuti. • Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica. Gavran i dalje mudro ćuti. • Gavrane, direktor ti spava sa ženom! • Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb. Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Bog je stvorio čoveka jer vibrator ne može ženu da vodi na more.

Pita Perica majku: • Mama, da li sam ja lep i dobar? • Naravno, sine. Prava si ikona. • Kako to, kao ikona? • Kad te vide, svi se krste!

Leti roda među oblacima. Na leđima nosi dedu od 70 godina koji je lupa po glavi i viče: • Je li, rodo, da mi nismo zalutali ?!

Kako glasi prošlo vreme glagola voleti? • Jeb`o me dan kada sam te upoznao!

Baba se prekorno obraća unuku: • Eeee sine, da su meni tvoje godine ... • Eeee baba, da su meni tvoji lekovi ...

Razgovaraju dva prijatelja: • Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može. • I ...? • Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Sreo Mujo Hasu: • Hej Haso, čuo sam da si se oženio?! • Jesam, oženio sam se. • A zašto kada si se kleo da se nikada nećeš oženiti? • Nije mi se više sviđala hrana po menzama i kioscima brze hrane. • I kako je sada? • Sada mi se sviđa!